Kiša je potopila grad. Srkhana grana se bacila na kola. Postala su samo olupina na 4 točka. Mnogi ljudi dozvole Da njihov život postane to isto. Olupina. Komad gvožđa bez funkcije. Tmurna nedelja je prisnija od obične Jer su ljudi zavučeni u svojim jazbinama. Tmurna nedelja je stvorena za blues. Buddy Guy opušta kao kiša...
Sedim na poslednjem sedištu autobusa Džoni Štulić mi pomaže Kaže da obratim pažnju na poslednju stvar. Da zaboravim na sve što znam. Prazna autobuska stanica I grad u kojem ljudi ne poznaju Naše face Stvaraju olakšanje u mojoj glavi. Svakom čoveku je potrebna promena. Osmeh plovi kroz pogašena svetla. Najlepši osećaj koji čovek uspe da doživi mora sam da stvori. Jedan pozdrav pre odlaska. Jedan zagrljaj ide u večnost. Jedna pesma ostaje u glavi. "Povuci još dim, udahni volju za put i uzmi moju ruku." Odzvanja Dok se smejem i pobeđujem osećaj Koji stvara haos. Autor: Stefan Kirilov Fotografija: weheartit.com ...
Dana ima dugu crvenu kosu, ogromne zelene oči, karakter tornada. Nikada neću shvatiti, kako se u nečemu toliko nežnom i sitnom, našlo toliko besa i energije. Ona odudara od svoje okoline. Brža je od vremena u kom smo. Svoje zidove preskače sama. Ne voli uklapanja,...
Moja bajka traje, a ja nisam nikakva princeza. Nisam nikada ni bila. Samo sam Ja. I ti si samo Ti. I to nam je sasvim dovoljno. Navlačim na sebe strpljenje. Šminkam osmeh. Obuvam hrabrost. Ovo je moj ples. Igram valcer sa srećom. Tango sa životom. Igram ljubav sa tobom. I...
Kad zaokružiš 30 stvari ostaju prilično iste. I dalje ignorišem bore i znam samo jednu kremu za lice koju mama, Jovana i ja koristimo oduvek. I boemsku tortu, koja se tradicionalno seče na svaki bitan datum. I onih 26, koje mi se i danas u razgovoru...
Nosio sam neke sendviče Ocu na posao Kiša je padala Ja sam mislio o njenom osmehu I koliko je isti magičan. Razmišljajo sam iz koje je knjige izašao. Jer ljudski nije...
Otišao sam da putujem. Nije mi mjesto u mjestu. Nije ni utješnim zagrljajima i beskonačnom čekanju, Ni u istim pogledima kroz prozor dok se budim. Nije čak ni u nadanju. Ne, ne. Zaista mislim da još nemam svoje mjesto. Ili ga još nisam našao. Otišao sam da ga pronađem. A vratiću se.Vjeruj mi. Kada...
Kao i svakog vikenda Svratim do svog bara Gde se skupljaju oni koji su odustali od života, Okoreli pijanci, večiti sanjari Povremeno se pojavi neko novo lice Koje se više nikad ne vrati. Klimnem glavom starijem gospodinu u uglu šanka On je uvek ćutljiv i pije iz svoje krigle, Zatim se penjem uz drvene...
- Ne znam šta više da ti kažem, osim da bi trebalo da daš sebi šansu da se zaljubiš.- rekla sam mu meškoljeći se po drvenoj klupi. - Da, pa da se zajebem opet.- dobacuje naglašavajući to “opet”. - Šta, ja sam ti bila zajeb?- piljim u...
grad leži prebijen na pragu dana ljudi ulaze u svakodnevna raskršća dok ulice osluškuju krmeljive reči prve smene fotografisane rugalice lebde iznad prolaznika – od hiljadu osmeha na bilbordu ni jedan da sleti na nečije lice Autor: Darko Stanković Fotografija: favim.com ...