Kome ćemo da prodamo, ovo prijateljstvo od papira? Hoćemo da ga prepustimo vetru, da nas odnese? Ili kiši, da se rastopimo. Jesmo li išta više, od onog papirnog brodića? U barici na ćošku, tvoje i svih drugih ulica, kojima ne prolazim. Hoćeš da ga zaglavimo, u krošnji, do jeseni? Da otpadne, sa mojim oktobrom, iz tvog leta. Da li bi ga spakovao, u...
Nigde ja sa tobom nisam bila. Ni na onom oblaku, koji je tvrdoglavo celog popodneva, lebdeo ispred sunca. Istim tempom, i u istom smeru. Ne praveći, ni najmanji raskorak. Kao da je pokušavao da se sprži, dok je srkao vlagu iz vazduha. Ni na onoj obali. Kada se otisnuo, oronuli ribarski čamac. Nismo ga gledali na sredini ušća, dok...
Znaš da u tvom zagrljaju sve ima smisla. Besmislenosti, postanu najsmislenije. Da nema straha. Da se sve misli raspu, i koncentrišu u onu crnu tačkicu, kojom gledamo svet. I nijedna važnost više nije važna. Drugačije teče vreme. Planeta se zavrti u nekom našem tempu. Reči klize lagano, ili samo čekaju. Nezaglavljene, već prepuštene. I ništa nije teško. Ništa nije nužno, osim trajanja. Ambicije se...
Hoćeš me odvesti u pustinju, da tražimo vodu? Ili u svemir, da dodirnem druge planete. Hoćemo da putujemo na mesec, da bežimo od sunca? Hoćeš me popeti na oblak, da nikada ne pokisnem? I na leđa kamile, da ukrademo sunce. Hoćeš me držati za ruku, kada se nagnem, da pokupim zvezde? Hoćeš ići sa mnom, tamo gde smo oduvek? A...
Jedne noći u maju. Dovoljno tople, da budemo goli. I dovoljno hladne, da se prigrljeni ugrejemo. Dok nozdrve, bude parao sladunjavi polen. I kožu golicale lagane reči. A u kosi se mrsio povetarac, gurkajući se sa vlažnim prstima. Osluškujući dlanovima pulsiranje želja. Tela zaglavljenih u čežnji i žudnji. Odzvanjaće naše ambicije. Prkosno se ogušujući na prohteve. Jedino što ćemo...
Gde ćemo, kad nam se svet raspadne? I sve iluzije, kroz oblake propadnu. Kad nam magiju, rastresu iz fikcije. I ostave ogoljene. Gde ćemo, ako ni sada, ne znamo gde smo? Hoćemo tamo gde jesmo, ili tu gde trebamo? Da krenemo, a da se ne pomerimo. Zaglavljeni. Između sebe i njih. Da menjamo planetu, kad nam ova otešnja. Za neku veću. Manju od...
Suton je mirisao na odlaske. One bliske. Na rastajanja sa sobom. Sa svojim iluzijama. Opraštanja od ideala. Neostvarljivih planova. Na prepuštanja. Neosvojive i nedodirive fantazije. Mirisao je na oblake, obojene suncem. Na rastanke. Pozdravljanja i zaboravljanja. Neke daleke ambicije. Bio je hladan i vreo. Dovoljno da zagolica uspomene. Suviše bučan, da se mirno raspe po tišini. Bio je nekako svoj. Veličanstven. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Sve što je prabaki ostalo od pradede bila su ona dva mala zlatna Ferdinanda sa početka prošlog veka. Sačuvala ih je od trampe za bačvu vina, i vrele kukove krčmarice. Sto godina se kriju u škrinjama ženskih potomaka. Bljesnu onako žuti, kada se ruka zavuče...
Otišla je. Noćas. U jedan. Do jutra sam mirisao pamučnu jastučnicu. Još mi grebe nozdrve onaj cvetni parfem. Kada sam izašao, mirisao je jorgovan. Onaj ljubičasti, na uglu parkića ispred zgrade. Prošlog leta sam pijan celog obrao, da joj poklonim najveći buket jorgovana. Drala se na mene kao nikada. Ali kratko je uspela da zadrži kez, prevarantkinja...
Prekoračili smo hrabrost iz naših strahova. Onaj jedan stisak šake, bio je znak da smo tu, da postojimo, osećamo, pripadamo. Da smo dovoljno različiti baš zbog toga što toliko ličimo. Da smo prestravljeni sobom, postali hrabriji za ono drugo. Da smo ukalupili telo u taj zagrljaj, dovoljno distancirani da ne srastemo. Da nam je očigledno sve...