Ponekad mi treba da te nemam, kako bih shvatila koliko želim da te imam. Iako znam da si sve vreme prisutan. I da sam ja, povremeno odsutna. Ponekad mi treba, nebo i reka. Rasute zvezde i razlivena svetla. Tvoji prsti na mojoj šaci. I...

Osvajali su te oni koji nikada nisu želeli, da imaju išta više, od malo tvoje kose, na ramenima. Imali su te oni koji su govorili dovoljno spretno, da domaštaš sve drugo za čim si čeznula. Bili su željni poezije u tebi, a nikada ti...

Nemoj u meni tražitineke prosečne žene,učene da vole.Podređene,i predodređeneza životne uloge.Ja im nisamni po čemu slična.Ne znam da hodamu njihovim tesnim cipelama.Stežu mepreuski šavovi slobode,kojom su se ogrnule.Ne navlači mi sviluobojenu očekivanjima,protkanu zahtevima,prošivenu strepnjama.Moja jedina strepnja jeda neću umeti da te volim.Onako,iskreno,kako jedino vredi voleti.I...

Opet bih mogla da volimtu Vojvodinu u tvojoj duši.Ritam džeza u stopalima.More u kostima.Sav sklad haosa u mislima.Preraspodelila bihsvoje strahove,tvojim prstima.Lagano i šarmantno,da ni ne osetim,kada sam se,po tvojoj meri oblikovala.I prvi putbih slobodno disala,na tvojim usnama.Ni na jedno pitanje,ne bih tražila odgovor.Jer sve odgovore,u...

Mudre žene se ne vole. One su voljene. Ne daju sebe, bez garancije da će dobiti više od pruženog. Ne vole dušom, već umom. Njima se ne odaju tajne. Jer nisu tajna, koja bi razumela druge. Ne poklanjaju im se reči, već pokloni. O...

Sav život će se obrnutinekoliko krugova oko sunca.A neće mi biti dovoljno,da te udahnem.Kao miris tek rascvetalihboja proleća,u tvojim očima.Čini mi se da nikada,neću dovoljno brzohodati za tobom.Ni dovoljno sporo,ispred tebe.Jer jedino ritmično,uz tvoje rame,mogu da ti pratim korake.Plašim se.Da ću želeti više,a neću osvestiti...

Gde smo mi,kada odu oni koje volimo?Postojimo li i dalje isti,ili nas više nema?Koje reči nam ostanuna raspolaganju?Kada nijednunismo izgovorili,pre odlaska.Zar i dalje isto hodamo,jedemo,smejemo seili plačemo?Možemo liposle odlaska,da promenimo ime?Jer više nikone izgovara to ime tako,kako jedino treba da zvuči.Ko smo mi?Kada postanemo ničiji.Jesmo...

Izmislila bih neke reči,koje nikada prenisam izgovorila.Jednostavne.Nežne i lake.Tople kao pucketanje vatreu kaminu.Neke potpuno nove,neupotrebljene reči.Konstruisane po obliku misli,koje želim da formulišem.Razjasnim.Izgovorim.Ispisala bih partituruemocija o tebi.U neformiranim tonovima.Rasipala slogove u melodiju.I slušala kako teče,kroz moje prste.Možda bih ipotpuno novi jezik izmislila.Da u njemu pronađemmakar jednu...

Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...

Obećala sam ti pesmu. A ja o poeziji, ne umem da pišem. Ne znam da volim, nekoga zbog koga, sebe više volim. Obećala sam ti stih. A ti si ispisao, neke nečitane sonate u meni. Stvorio melodiju u mojim kostima, mesu i mislima. Napravio balans, među svim neusklađenim rečima. Koje nikada pre, nisam izgovorila. Ti si tražio poeziju. A poeziju si pisao, golim prstima po...