Noćas bih pretrnula, u tvojim očima. Hladnijim od ovih kasnih novembarskih sati. U toj dubini iz koje nikada nisam imala snage da izronim, koliko god se odupirala. Još uvek se praćakam i grčim na dnu tvog dna. U tom zamračenom ćošku tvog bića. Koji je...
Volim te Begi, u foajeu starog hostela. Ispod soba, svih onih ljubavnika, koji nikada nisu čitali, ove stare pesnike. I koji se vole, realnije i strastvenije, nego što ćemo mi, ikada umeti. Volim te više od ovog esspresa, sa toplim mlekom. Kojeg ispijam, uvek posle osam, uz cigaretu. Ti se tada vraćaš sa posla. Mahnem ti kroz prozor kafea. Uvek otpozdraviš. Ponekad...
Ti bi i noćas slušao jazz. A ja bih slušala tebe. Dok ćutiš. I kada se nasmeješ. Onako lagano i toplo. I nikada se ne bih zasitila, upoznavanja tebe. Tok skrivenog i neočiglednog. Iznova i iznova bih se radovala, što umem da ti izmamim, taj čarobni osmeh. I nikada mi ne bi dosadilo, da te gledam. Dok ćutiš, i...
Još uvek čuvam jutro, samo za tebe. Na četvrtom spratu. U zgradi koja je, generacija mojih roditelja. Onako retro. Na naježenoj koži, ispod svilene spavaćice. Uvek se pojaviš uz neki, lagani jazz. Uvek neprimetno, ispod trepavica. Tek da zagolicaš maštu. Ti si urban tip. Ne veruješ u te stare note. Ali one veruju u tebe. Baš kao i ja. U međuprostoru. Trenutku kada...
Kišno je. Jesen miriše na kasni oktobar. I sat je pri kraju kruga. Na ulicama, ništa. Osim onih tamnih, bistrih kišnih bara. Talasa ih vetar, i puni lišćem. Da se bar ono kreće, kad je sve stalo. Retrovizori blješte po ulici. Dugački i oštri. Razlivaju se niz ulicu. Jedine boje su ona crvena, žuta i zelena. Na praznom pešačkom prelazu. Noćas sve...
Vratim se svaki put, kad ne znam gde ću. Jer tu ne moram, ništa da objašnjavam. I mogu da budem slobodna, da mislim i osećam. I da opet mrzim sebe, što sam kukavica i budala. Koja živi iluzije. I srećna je samo u fantazijama. I da lažem sebe. Više nego, što bi me iko lagao. I da verujem sebi. Manje...
Jutros se sva svetlost, rasula po tebi. Koncentrisana u oštre, zrake sunca. Koji su se lagano i blještavo, igrali po tvojoj koži. Kroz kosu, preko ramena, do ključne kosti. Na ona dva bezobrazna mladeža. Što menjaju položaj, sa svakim udisajem i izdisajem. Zgužvana posteljina, je ispunjena brazdama tvog tela. Celo jutro, se oblikovalo po tebi. Lenjo i sanjivo. I vazduh se istim intezitetom, šunja kroz zavese. Ništa nije...
Ako ti noćas, oktobar ukrade sve snove. I jesenje sunce, zamagli sve iluzije. Ako sutra zaboraviš, da sanjaš. I probudiš se, kao svaki čovek, kojeg su ubedili, da je suludo verovati. Oni, kojima je suludo verovao. Ako sutra zaboraviš, da budeš iskren. I ne bude ti važno, šta drugi osećaju i misle. Ako se sutra probudiš, i ne osetiš da si budan. Ako...
Kad pronađeš svoju zvezdu. Onu što još veruje u obećanja. Divlju, sjajnu i blještavu. Što se jedne noći, zaglavila u uglu nemirnih očiju, nestašnog deteta. Onu lakomislenu, lakovernu sanjalicu. Koja još sanja, o nekim nedostižnim planetama. Neotkrivenom kosmosu. O dalekim ljudima, srećnijim i iskrenijim osmesima. Koja govori neke čudne reči, nerazgovetne. I tako jednostavno razumljive. Kad pronađeš svoju zvezdu, koja te izgubila, negde u odrastanju. Koja se vratila na nebo, kada si prvi put...
Hoćeš da kupiš, sve one reči, koje se nikada, nisam usudila, da ti prodam? Hoćeš pohitati na rasprodaju, da sakupiš sve komade, nekoga ko nikada, nije postojao? Misliš da se dovoljno jeftino, može prodati, nešto što nikada, nije ocenjeno? I kupiti za ništa. Platiti ćutanje rečima. I preceniti sve, što je ikada, imalo vrednost. Ili ćeš opet trampiti, sve iluzije o sebi, za neke moje...