Ti ne znaš ko sam ja. Šta me to boli. Čega se plašim. Da li sam ona ista, kakvom si me zamišljao. Ne znaš da li sam volela, one koje sam gubila. I da li sam odlazila, zato što nisam umela da se zadržim. Ili samo zato što nisam imala, zbog čega da ostanem. Ne znaš, ni da...
Jutros nisam otvorila oči, pre tebe. A možda i jesam, ne znam. Ne sklapamo ih više, jedno pored drugoga. Nisi mi pomirisao vrat, za dobro jutro. I nisi mi meso, šakom stegao. Večeras ne pijem Jack, sa dve kocke leda. Pijem martini, onaj sa jednom. Opet sam usnama i zubima, skidala kristale šećera, sa ruba čaše. I opet niko nije pitao, zašto tako...
Znaš gde počinješ? Tamo gde se, sve moje završava. Na koži, koju drugi prsti nisu dodirnuli. Iza uha, kojem niko ne šapuće. U kosi, koju više ne ispravljam, jer je nećeš mrsiti. Nastaješ tamo, gde sve u meni, nestaje. I srastaš mi uz rebra, kao duboki nešiveni ožiljak. Više te od pluća ima, pa zastajem dok dišem. Da te ne izdahnem, epidemično, nekim tuđim...
Ako odlučiš, da o meni govoriš, nemoj onako, kako bi o drugima govorio. Nema tako, šta da se kaže. Bolje misli na ćutanje potroši, nego da praznim rečima o meni, jezik o zube stružeš. Pusti druge, da pokušaju, nešto smislenije da kažu. Ako se odvažiš, da o meni govoriš, govori kao da sam tu. I da ću zauvek biti. Pod hipotezom da...
Znaš zašto si jaka? Zato što nemaš, pred kime da budeš slaba. Ne znaš da se slomiš, među slomljenima. Ni da ih sastaviš, ne možeš, dok rastavljeni, ne primećuju, kako im duša niz grudi curi. Plakala bi pred njima, a oni da plaču, ne umeju. Jaka si, jer je lako, od tebe biti slabiji. Ti ne osuđuješ, ne kritikuješ, ne ocenjuješ, obezvređene. Ne upoređuješ se sa...
O tvom imenu, se ne pišu pesme. Jer je ono poezija, samo za sebe. O tebi ne govorim, onako, kako o drugima, to pokušavam. Jer tebi, sve pred tobom, mogu da izgovorim. Ti nisi neko, zbog koga, sebe ne razumem. Ali ni tebe, ne moram sebi da objašnjavam. Ti si takav, kakav zaista jesi, i tu ništa nije upitno. Ne idealizujem te, jer si mi realan, sasvim...
Kad fališ, nije to onako, kako bilo ko drugi nedostaje. I duhovno, i mentalno se uranjam u procep, koji si za sobom, u meni ostavio. Pa hodam, sa rupom u grudima. Imam utisak, da je toliko velika, da kroz nju, na ulici, gospodin iza mene, pozdravlja komšiju, koji mu ide u susret. Osećam, kako vetar duva kroz rebra, i suši mi pluća, steže...
Ljubomorna sam na tvoje prijatelje, drugare sa fudbala, žene sa kojima si bio, i one sa kojima ćeš biti. Na to što su tu kada se raduješ, onako neodoljivo dečije. Što kad si tužan, znaju kako plačeš. I kada si besan, koga psuješ. I na to što kad si potišten, ne znaju zbog čega brineš. Ni kada ćutiš, o kome...
Retko o tebi pišem. Govorim još ređe. Nekako si moj, kad te svi drugi, više imaju. I dok te prisvajaju, i stiskaju uz sebe. Ja te puštam. Da budeš slobodan. Jer nekako si moj, kad te svi drugi, više od mene imaju. I dok sa tobom razgovaraju. I dlanove ti dodiruju. Moj si. I kad misle, da kraj tebe spavaju, onako kako...
Dragi naši, Pozivamo vas na promociju zbirke pesama "Kaput i kupine" naše crne ovčice Dragane Marković, koja će se održati 14.11. od 20h u Štabu Pogon u Pančevu! Ovo je nastavak "Punchtown poetry" književnih večeri, o kojima smo nedavno pisali. Iste večeri, održaće se i izložba Draganinih fotografija,...