Zbog tebe bih promenila veru. Zaboravila korene. Izdala pretke. Verovala u tvoje reči, kao u zakletve. Zbog tebe bih sama, pred sve stala. I ne bih strahovala, da će me išta povrediti. Tebi bih se prodala. Svoje principe izdala. Izneverila sve koji su u mene verovali. Pred tobom se razlamala. Propadala. Nestajala. Zbog tebe, nijedna moja reč, ne bi za mnom ostala. I ničemu posle tebe ne...
Ne volim utorke. Zbog one blok nastave, engleskog jezika. Ustajanja pre 7h. Uvek su kišni i tmurni. Kao vreme u Engleskoj. Ne volim, što su tako daleko od petka. Još smrde na ponedeljak. Nekako su uvek žuti, i tužni. A ja žutu boju ne volim. Osim ako nije boja cveta maslačka ili suncokreta. Ne volim utorke, jer odnose drage ljude. Utorak se oglušio o...
Danas brišem granice, one svoje, koje najviše stežu. Brišem ih tiho, u sebi. Tamo gde su i nastale. Bez buke i nereda. Dostojanstveno. Lagano. Sa osmehom. Oslobađam se ukalupljene, nažuljane, povređene sebe. Danas se ne sputavam, i ne obuzdavam. Dišem duboko, dok ne ispunim pluća sobom. Danas se nikome i ničemu, osim sebi, ne divim. Jer samo van granica, mogu da živim. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković Majica: froncla.rs ...
Noćas bih malo muzike, rasula kroz sobu. I mnogo tvojih dodira, pustila niz kožu. Od korena vrata, niz leđa, do vrhova stopala. Dopustila, da prstima, pišeš poeziju na mojoj koži. Ćutala. I upijala, svaku neizgovorenu reč. Koja ti se iz jagodica, rasula. Disala. Na tvojim grudima, u nebo zagledana. I užarenu cigaretu, među prstima. Pokušavala da sjedinim sa zvezdama. Ili da njom, sedefasti mesec, purpurnom bojom usana, obojim. I tek ponekad, izdahnula...
Da li se divljim ženama, poklanja divlje cveće? Ili neki ljiljani, nežni? Je l' im rascvetali, purpurni božur, u čupavu kosu uleže? Ili njihov miris jorgovana, na jagodicama. Ako duboko udahneš, nozdrve steže. Da li se zbog divljih žena, cveće uopšte reže? Ili samo poneki divlji cvetić, za buket, može da se ubere. Ko im uopšte i poklanja cveće? Kad su od...
Noćni program. Kiša. Hladna nedelja. Na stolu prazna šolja. Od podne sam u gradu. Tišina se razbaškarila po stanu. Odsustvo je domaćin, u mom privremenom domu. Čuje se škljocanje brave. Cipele bacam u stranu. Torba ne sme na pod. To je loša finansijska karma. Rame me boli. Od ovog vucaranja knjiga, po gradu. I vrat me boli. Celu prethodnu noć, nisam spavala. Na radiju...
Ljubav smo unovčili. Da neku vrednost, ima. Jer nam besplatna, ničemu ne služi. Tu smo. Ćutimo. Jeftine razgovore, ne možemo da platimo. A za odlazak, čuvamo, odavno kupljenu kartu. Jednu. Za onog ko posustane. U suludoj borbi, neuhranjenih ega. Za jačeg od jačeg. Poraženog pobednika. Za gubitnike, koji se bore. Čuvamo mesto, za sebe. Ližemo jedno drugome rane, iz ove obezvređene borbe. Odlazimo. Zastajemo. Vraćamo se. Da ćutimo. I da se borimo. Dok...
Jednom su se tvoje šake, zaklele mojim prstima, da će ih uvek čekati otvorene. I kada ne budu hladne i promrzle. Da će ih grejati i tople, naborane i stare. Jednom je dečak u tebi, obećao da će porasti. Preuzeti odgovornost, za svoja dela i reči. Obuzdati svoju posesivnost. Voleti sebe, podjednako kao druge. I ceniti sve što mu...
Ti si me potrošio. Izlizao. Ostavio, kao otvorenu čokoladu. Da se posluži svako, kome bih bila slađa nego tebi. Sit si hteo, da okusiš ono, što te nezasito želi. Malo me smrvio zubima, i ispljunuo. Punih usta se ne uzima novi zalogaj. Ti si mislio, da se ljubav, telom konzumira. A u dušu si me smestio. Pretenciozno sam zgrabila komad. Dok su ti usta, bila...
Sećaš se Kneza Miloša? Kod broja 23, na trenutak zaustavljenog kosmosa. Februara, hladnog vazduha, ranog dolaska proleća. Sećaš se? Tvoj zagrljaja, iz univerzuma ukradenog komada. Prolaznika, njihovih utišanih koraka. Nečujnog proticanja saobraćaja. Sećaš se otkucaja? Preklopljenih grudi. Na leđima stegnutih šaka. Ritma udaha i izdaha. Sećaš se vetra? Mirisa grada. Umornih stopala. Stajanja. I čekanja. Da se srca raskače. Dok u grudima stoje naopačke. Sećaš se odlaska? Hodanja unazad. Neizvesnog povratka. "Javi se...