Ko te posla među ljude? Da ti sude, što im sudila nisi. Ko te posla, da ti se čude? Ne razumeju kad govoriš, o čemu govoriš. I kad ćutiš, kome ćutiš. Ko te posla, takvu, iskrenu i čednu. Srećnu, jer drugima ne činiš nesreću. Ko te posla takvu? Ludu. Nestalnu. Nejasnu. Neuhvatljivu. I lako dopadljivu. Dragu, milu, drsku i bezobraznu. Tvrdoglavu. Hirovitu i plahovitu. Neuračunljivu. I neproračunatu. Ko te posla tako...
Možda si odrastao, kad postaneš pogodan predstavnik porodice na sahranama. Jer si preživeo onu prvu, najtežu. Kad sahranjuješ nekoga tvojih godina. I shvatiš da ti je smrt blizu, a previše godina si još daleko od nje. Više nisi dete. Možeš da saosećaš i saučestvuješ u bolu. A jedini bol, je onaj u tebi. Jer nisi oplakao prijatelja. Nekoga kao ti. Bližeg...
Idi, lepi moj, ja te više ne zadržavam. Imala sam te, taman toliko, da zadovoljim želju za tobom. Više nego što je trebalo, a manje nego što mi je bilo potrebno. Idi. Puštam te. Ti nikada i nisi bio moj. Pripadaj sebi, kao svakoj koja je želela, da njoj pripadaš. Onako, kako ti umeš. Dajući celo svoje telo. Telu željnom tebe. Idi,...
Znaš kako je, kad onome koga voliš, poželiš da bude voljen, i voli? Onako kako zaslužuje. A ne znaš šta je to, što ti zaslužuješ. Znaš kako je, kad sa nekim ne govoriš? I o njemu ne govoriš. A da ćutiš, ne možeš. Znaš kako je, kad onako ludački nedostaješ? I ne znam šta ću, ni sa tobom, ni bez tebe. Kad...
Ženo, ti jesi žena. I ne zato što te definiše dužina ili boja kose. Mekoća kože. Oblik prstiju, šaka i stopala. Ni boja noktiju, nije definicija tvoje ženstvenosti. Nije važan broj i dužina, pršljenova u kičmi. Ni to kako naležu i uležu, jedan na drugog. Ili oblik rebara, širina grudne kosti, i veličina mesa na njima. Nisu parametri, kojima se identifikuješ. Nije...
Ako noćas umrem, možda će ti ujutru biti žao. Jer ćeš misliti, da su sa mnom, umrle i sve tvoje šanse da budeš čovek. Bolji ili lošiji, nego sad. Možda ćeš nemo, položiti moje telo. I verovati, da sam ga ja, samo koristila, dok je moglo da mi služi. A sada se preselila, u neki drugi oblik, formu po mojoj...
Tebe, samo drsko mogu da volim. Neobuzdano, nekontrolisano. Da te uvlačim u sebe, snažno i duboko, dok kroz svaku ćeliju, ne prođeš. I ni u jednoj se ne bi zadržao duže, nego što ti dozvolim. Jer još, samo ja vladam mojim telom, koliko god ti ono, svakim atomom pripadalo. I dok te udišem, i kada te puštam da izađeš. Tebe samo...
Zvezde su mi u rebra urezane. I svaka je otisak tvog prsta, koji je ovlaš prelazio, preko moje gole kože. U strasti su dogorevale, i stvarale paru, od čestica vlage. Gušću, od mlazeva dima cigareta, kroz zgrčeno grlo. Izgrebano uzdasima i izdasima neutoljive gladi. I bole i blješte, više od svih onih, urezanih linija, samoukih tatoo majstora. Čije igle su puštale krv, iz...
- Je l' bi me još volela? - Znaš da bih. Zašto me to pitaš? - Ne znam, onako. Palo mi na pamet. - A ti mene? - Ja tebe već volim, znaš. - Kada bi češće to izgovarao, možda bih bila svesnija. - Nije ljubav da se govori, već da...
Želim ti da joj budeš ćale, kakvog svaka devojčica, treba da ima. Onaj superheroj. Kojeg dok drži za ruku, ne boji se ničega iz mraka. Koji ubija insekte, i kada bude dovoljno porasla, da joj u sobu, ne ulaziš bez kucanja. Najsnažniji muškarac, u njenom svetu. I kada se bude ložila na neke, višestruko jače tipove od tebe. Jer...