Izmislila bih neke reči,koje nikada prenisam izgovorila.Jednostavne.Nežne i lake.Tople kao pucketanje vatreu kaminu.Neke potpuno nove,neupotrebljene reči.Konstruisane po obliku misli,koje želim da formulišem.Razjasnim.Izgovorim.Ispisala bih partituruemocija o tebi.U neformiranim tonovima.Rasipala slogove u melodiju.I slušala kako teče,kroz moje prste.Možda bih ipotpuno novi jezik izmislila.Da u njemu pronađemmakar jednu...
Ulicama bi trebalo oduzeti ćoškove. Zagraditi ih. Ukloniti. Ćoškovi grebu, kada ih okrzne ruka. Oštri su. Nepregledni. Ćoškovi bole. Na njima se rastaje. Oni pamte septembre, februare, aprile. Pamte zagrljaje, stisak oko rebara. Dah pored uha, i otkucaje srca. Ćoškovi se nakoso urežu u sećanja, pa zagrebu svaki put kada ih očešeš. Zagradite ćoškove. Možda ćemo duže, biti zajedno. Jer nećemo imati gde da se rastanemo. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...
Obećala sam ti pesmu. A ja o poeziji, ne umem da pišem. Ne znam da volim, nekoga zbog koga, sebe više volim. Obećala sam ti stih. A ti si ispisao, neke nečitane sonate u meni. Stvorio melodiju u mojim kostima, mesu i mislima. Napravio balans, među svim neusklađenim rečima. Koje nikada pre, nisam izgovorila. Ti si tražio poeziju. A poeziju si pisao, golim prstima po...
Jesi li nekada pokušao, da ušuškaš srce? Pored nečijeg srca. Ćutiš, i slušaš kako diše. Ako se zaljubiš u disanje, zaljubio si se u dušu. A ta veza se ne raskida. Jesi li nekada rizikovao, da nekoga zavoliš? Onako istinski. Bez osuda i predrasuda. Bez očekivanja. Ne uzimajući i ne dajući. Samo da voliš. Ništa više. I ništa manje. Jesi li nekada pokušao, da smiriš...
Ja nisam za ljubav, više sam za voljenje. Ovakva, od voljenja satkana. Ne osvajaju me velike reči malih ljudi. Ne poklanjam se poklonima. Za mene nije ljubav. Ja sam za obožavanje. Ono čudo, u koje veruju svi koji, čudima ne veruju. U meni možeš voleti samo ono još neistraženo. Nedodirnute pregibe tela. Neotkrivene delove duše. Neizgovorene misli. U meni možeš voleti celu Moskvu. A...
Umro si u pesmi. Na dvadesetčetvrtom stihu. Prećutno. Nisi mi najavio odlazak. Umro si u meni. I nisi se pozdravio. Zaboravio si da me zagrliš, i kažeš da se brzo vraćaš. Umro si na mom osmehu. Ukopan pod usne. Da otežaš svaki pokušaj da se nasmejem. Umro si negde. Uz nekoga. Ili sam. Svojeglavo. Sebično si oteo sebe životu. Meni si ostavio prazninu. Da...
Znam, kakvog su ti ukusa usne. Kako dišeš dok spavaš. Kojom bojom glasa, prve reči ujutru, izgovaraš. Znam koga, ne možeš da preboliš. Koliko se plašiš, da ponovo voliš. Znam i koliko kečapa, stavljaš na pizzu. I da ne voliš, kada su pečurke, uz šunku preblizu. Znam. Koliko kasno je da mi objašnjavaš to što nisi tada objasnio. I da bi me i sada, bezrezervo imao. Znam. I...
Svi tvoji mladeži su vodili u beskraj. A ja sam povodljiva. Verujem putokazima, i kada put ne vodi nigde. Pa tako, hodajući za tobom, nisam stigla do tebe. Na onom prvom sam zajedno sa prstima, skliznula u nedra. Jer jedino tu sam, da se ogolim, smela. Na drugom, onom širokom belegu, pod rebrima, sam ti pripala cela. A na trećem, nespretno pala, i iskliznula iz šaka. Pa sada...
Imam dva psa. Tri mačke. Jednu kornjaču. Veliku verandu. I na njoj ogromnu ljuljašku. Imam podšišanu travu. Bazen. Veliko dvorište. Prostrano potkrovlje. Garažu. Prepunu alata. I vrata, kroz koja ne ulaziš. Imam porcelanske tanjire, iz kojih ne jedeš. Kristalne čaše, iz kojih ne piješ. Staru rakiju iz podruma, kojom ne nazdravljamo. Imam još malo zagrljaja, što je za tobom ostalo. Tvoju garderobu u ormarima. Boju glasa, koju nisam još...
Nomadi mi se, u dušu uselili. I gde god da sam, nisam. Idem dalje, a ni blizu ne stižem. Kad krenem, ja stanem. Da za sobom idem, ne prestajem. Tamo nisam. Ovde sam sada. Sutra ako odem, biću i tada. Krenem, pa zastanem. Trčim, i naprečac prestanem. Zadihana, prodišem. Da stojim, ne mogu više. Tu sam, a nisam. Tamo jesam. Ne znam više gde sam. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...