Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
Molim? - Nikad ti nisam posvetio pesmu. Zoveš me u pola devet na utorak da mi to kažeš? Pa, ti i ne znaš da pišeš pesme. - Znam da ne znam, ali neko bi trebalo da napiše pesmu o tebi. Ne brini, naći će se već neko ko će...
– Dobro, ali, kako meriš to? Začuđena, prekidam svoje opširno izlaganje, malo podižem glavu sa njegovih grudi i, dok on nastavlja da se igra mojim uvojcima, zbunjeno pitam: – Šta? – Pa ljubav. Kako meriš ljubav? * * * Merim je jednim pogledom, onim nekim posebnim pogledom, koji ti...
MOJNE SE (SAMO) UBITI, RODNI GRADE ILI SAMOUBISTVO U POKUŠAJU JEDNE PROVINCIJE Nekad veliki, glavni grad bivše nam veće zemlje nego je sad, naučio me geografiji, pozorištu, istoriji, muzejima, velikim koncertima, zvucima tišine galerija slika. I redovima ispred blagajni bioskopa u vreme FEST-a i drugih nefestivalskih dana,...
– E, debela! Pa ti došla! – kaže gotovo plačnim glasom, spopetljava se i uz pokušaj piruete pada na svoj kauč, neverovatno precizno za polupijanu osobu. – Jesi ti lud? – pitam i bacam torbu sa leđa dok kroz polumrak nazirem haos u kom se nalazi....
Samo ti, ja i Italija. Samo naši prsti isprepleteni. Samo tvoj poljubac tik uz usne. I svaki sledeći na njima. Samo pogledi, Venecija i vetar. Samo bez romantike, brzo i iznova, kao kad se smeješ. Udahni me. Podigni i zavrti. Samo me obgrli trepavicama i upij očima,...
Ne volim krajeve. Pa čak ni kada su krajevi perioda koji je umeo ponekad biti težak. Krajevi u meni bude setu. Melaholiju. „Čudnilo”. Prazninu. Ne volim krajeve. Sećam se, u detinjstvu, umeli su me rastužiti čak i krajevi serija. Završeci. Taj, neki čudan osećaj da...
Sa petnaest je uraditi nešto nepredviđeno značilo presvući spavaćicu, iskrasti se sa sestrom iz kuće i provesti još par sati u gradu. ,,Sa dvadeset se život činio kao švedski stol”. Ali, kako su godine odmicale, specijaliteti su polako počeli nestajati. Ja tik do tridesetih, ona u njih...
Jednog dana nastade čovek. Zatim nastadoše ljudi. Ti ljudi imaše potrebu za preživljavanjem. Preživljavanje je zahtevalo odbranu. Odbrana snagu. I bi čovek, i bi životinja. I životinja živa je bila eventualna opasnost, a mrtva višetruka korist. Čovek se nahranio, obukao i zastitio od hladnoće i...