– Tvoji postovi su preteški. Predugački. Sarkastični. Ironični. Nerazumljivi. Suviše lični. Interni humor. Previše Balaševića. Premalo Balaševića. Promovisanje neodgovarajućih knjiga (?). Traženje publike za svoja raspoloženja (Yes, they are). Hvalospevi prijateljima (Da, kad ima zbog čega). Psihoterapeutski dnevnik (Bar ne plaćam nikoga). Previše religijskih tema....
Tajno. Stidljivo. Od sebe skriveno. Željno da bude ispričano. Svi da čuju ljubav. Dugo smišljani izazovi. Neispisane reči. Podrazumevane, naslućujuće. Prepisivano sa manjih na veće, sunčanije listove. Bojažljivo stavljano u omote boja ljubavi, straha, nesigurnosti. Samo se pocepa nezadovoljno. Zaljubljenost guta slova, reči. Osmeli se. Dogovara...
U amaterskom pozorištu gostuje pravo, profesionalno. Amaterska publika pre početka predstave uredno čuti i čeka. Malo obaveštenih objašnjava zainteresovanima šta će gledati. „Nije se imalo vremena" za javno informisanje publike. Ponosni što su doveli „veliko pozorištе" organizatori ljubomorno čuvaju svoju hermetičnost. Predstava počinje. Po početnim scenama, oni koji...
Čekanje. Kako hladna, opora i ružna reč. Ona ima osećaj uznemirenja, napetosti, ima bolnički miris i odzvanja koracima u čekaonici koji se odasvuda čuju, ali niko ne dolazi nama da pomogne. Čekanje je očajanje dekice koji je proveo pola dana u bolnici, čak i ne stigavši...
Pitao me je zašto pišem. Pitao me je i zašto nekad dugo ne pišem. Pročitao je svaki moj blog i nije pitao koga provlačim kroz tekstove. Sreli smo se kada mi je najmanje bilo do susreta. Mimoilazila sam se sa svima. Ali sam se sa njim sudarila. Njemu...
Nisam pošla još u školu, naučila da čitam i pišem. Čujem šapat za sobom: „Brzo će u biblioteku". Pođem, učlanim se. Pitaju kolika je članarina. Izlazim iz knjižare, nosim nove knjige. Opet došaptavanje: „Nije valjda za gotovinu!“ Odrastem. Odem u veliki grad. Studiram turizam. „Šta li će...
Male devojčice su nekad mnogo veće nego one velike. To je zbog toga što ove male ne razmišljaju kad kažu lepe reči. Velike biraju kad, kako i gde. To obično ostane samo u njihovim glavama, jer se velike plaše. Male se ne plaše, jer znaju...
Smejao se. Baš se smejao. Pomalo je i vrištao, gušio se. – Ne verujem ti. – Kunem se. – Ma i dalje ti ne verujem. – Kako da te ubedim? – Možemo da se ljubimo. Na primer. Sad sam se ja smejala. – Moram onda da se pomerim. – Pa mogla bi...
Ona nije jaka. Definitivno. Mada, nije ni slaba. Bar se nada da nije. Ne voli biti nesposobna, nezaštićena žena. Iako tako prija kada je on zove „mali”. Nije navikla da se gura. Nije naučena da se svađa i ljuti. I kada to čini, radi to...
Slušam je, istu, više od tridesetak godina, ili se bar toliko sigurno sećam. Od kad je velika zemlja počela da nam se raspada spontano smo se navikli na nju. Postala je svakodnevna, kao špica za dnevnik, reklame, crtani film. Ista se koristi za scene iz ratova...