U poslednje vreme često čitam o energetskim vampirima. Kao, svuda su oko nas. Kao, odomaćili se na ovom području. Nekad, pre nego što smo saznali kako se zovu, energetske vampire smo jednostavno zvali – sebičnim ljudima. Jer – kasne na svaki susret, ali ne propuštaju priliku da...
Oduvek sam te voleo. Čak i onda kada nisam znao da postojiš. Voleo sam te još pre prvog svitanja tvojih očiju u koje sam ušetao jedne bele noći. Oduvek sam te voleo. Još pre prvog treptaja tvojih galaksija, pre prvog tvog zagrljaja i još pre prvih...
Imao je oči pesnika. One krupne, setne oči, ograđene ruskim tajgama, u čijem se središtu nalazila jutarnja magla. Retko kog bi puštao u tu svoju šumu. Posebnima je bilo dozvoljeno da se izgube i da večno koračaju tu. Kada bi padala kiša, obično je bila kratka,...
Ponekad mislim kako svi učestvujemo u velikoj nagradnoj igri „Zaljubi se i ne budi patetičan“. Svi gledamo u bubanj i čekamo da izvuku naš broj. – Ja tebi pošaljem stiker sa plazmom da te volim, ti meni Nivein stiker da me grliš i mi se...
Vertikalno ili horizontalno. Nisam nikada razmišljala o tome kako te volim. Možda količinski i ne toliko zadovoljavajuće kao prostorno i vremenski određeno, nekim mojim satom. Mnogo ili malo. Koliko mi znači to tvoje ljubljenje pogledom kada smo ljuti. Možda onoliko koliko čestica ima u nekom mom...
– Samo kad bih mogla nakratko da zaustavim vreme. – Na jedno mesec dana? – Tol’ko. Sedi preko puta mene na fotelji. Nismo se videle skoro dva meseca. Ispijamo već drugu kafu, jer uz kafu razgovor najlepše teče. Imam osećaj kao da smo juče sedele isto tako,...
Od 15. januara ćemo ugostiti nove polaznike kurseva i radionica, stoga ne propustite priliku da postanete deo naše literarane družine. Kao i do sada, svi kursevi i radionice će se održavati jednom sedmično, u večernjim terminima ili vikendom, u Bazi Crna ovca. Za one koji...
Deda Mraze, Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Ikada. Iskreno, da nije ove mame blesave, ne znam da l’ bih ga napisala. Kao da imam nekih želja, je l’ te? Ovo je moje prvo pismo za tebe. U životu. Mada smo se sreli jednom...
– Da ne mora toliko da se okopava, sad bih baš želela da imamo jedan vinograd. – Vinograd? – Pa, da. Znaš onaj filmski kliše: sedimo na verandi, pijuckamo vince i gledamo niz brdo u naš vinograd. A vinograd kao more! – Šta je bilo ovog puta? – Ništa...