Imam dete u torbi. Ne znam da li je dečak ili devojčica. Kažu, ako ti stomak ide nalevo onda je dečak. Ako ti je stomak „šiljast“ onda je sto posto devojčica. Možeš da vrtiš burmu na nekom lančiću iznad stomaka – ako se klati horizontalno, devojčica,...
– Mnogo ti skup ovaj lek – požalila se jedna Ciganka mojoj mami. Ljudi imaju tu simpatičnu naviku da preskoče lekara i da se posavetuju sa farmaceutom. Apotekar nam je prijatelj, lekar na dohvat ruke, trgovac, „dušmanin“ zbog kog je baš naš lek toliko skup. Apotekar...
Živeli smo u malim stanovima, u četvorokrevetnim studentskim sobama. Sa čudnim stanodavcima i još čudnijim cimerkama. Imali smo male godine koje vrište da su velike. I dovoljno je bilo obući zelene pantalone i crvenu košulju da se Beograd pretvori u najlepše mesto na svetu. Čitali smo...
Nensi je rekla kako joj je dosta onih saveta kako da u pet koraka: središ svoj život, osvojiš njegovo srce, raskineš za sva vremena. Valjda zato što nikad ništa u životu ne dođe u koracima. Kad te dohvati uglavnom liči na cunami. Ostaneš bez hodanja, bez...
Znam da zvuči otrcano, ali ja stvarno volim svoju trudnu ženu. Ona je sada veća nego ikad. Okreće se kao morž u našem kauču svaki put kad okrene stranu romana koji čita. Kad stanemo na vagu – lažemo se. Ona kaže da ima manje, ja...
U amaterskom pozorištu gostuje pravo, profesionalno. Amaterska publika pre početka predstave uredno čuti i čeka. Malo obaveštenih objašnjava zainteresovanima šta će gledati. „Nije se imalo vremena" za javno informisanje publike. Ponosni što su doveli „veliko pozorištе" organizatori ljubomorno čuvaju svoju hermetičnost. Predstava počinje. Po početnim scenama, oni koji...
– Misliš da ljubav ima rok trajanja? – pitala me je Anđa. – Odakle sad to? – Bila sam na nekoj tribini „Da li ljubav traje večno?”, pa me zanima tvoje mišljenje. – Išla si na tribinu na kojoj su te ubedili da ljubav ne može da...
Čekanje. Kako hladna, opora i ružna reč. Ona ima osećaj uznemirenja, napetosti, ima bolnički miris i odzvanja koracima u čekaonici koji se odasvuda čuju, ali niko ne dolazi nama da pomogne. Čekanje je očajanje dekice koji je proveo pola dana u bolnici, čak i ne stigavši...
Novi dan započet u četvrtak 17.09.2015. godine – ritual je isti kao i svakog dana, naravno – prva kafa (da svojom gorčinom zagolica nepce i unese bistrinu u oči i svest), prva cigareta (da doživljaj bude potpun). Po čemu je ovaj četvrtak drugačiji od prethodnog...
Pitao me je zašto pišem. Pitao me je i zašto nekad dugo ne pišem. Pročitao je svaki moj blog i nije pitao koga provlačim kroz tekstove. Sreli smo se kada mi je najmanje bilo do susreta. Mimoilazila sam se sa svima. Ali sam se sa njim sudarila. Njemu...