Nisam verovala da će mi obična večernja šetnja okićenim Beogradom, uz miris pečenog kestena i ulične svirače tako nedostajati. A sada je sanjam. Beograd je tako lep pred sneg, dok samo miriše onako na njega, pogotovo kada se vrtite tamo oko Moskve i kralja Milana....
Ima tako nekih dana kad bi se uvukao u ćebe kao u čarapu. Kad bi utrčao u neku knjigu kao u završnicu velike i naporne septembarske trke. Kad bi sebi bio mali čovek iz radija – pa da slušaš samo odabranu muziku, odabrane uspomene. Audio –...
"Mnogi nesposobni ljudi su daleko dogurali. Ko je nesposoban može raditi sve. Sposobni rade samo ono što umeju." – Gledaj, nema šta tu da se misli. Ona ima neku diplomu, ali je daleko od kvalifikovane osobe. Opet, neće ona da radi u kafiću ili pekari za...
Tražili su od mene da im prodam imanje. Prodaj ga, čiča, ili ga predaj. Doći će drugi, a umesto para u rukama će im biti motke. Tvoje kosti su stare, a njihove ruke mlade. Mi ih poznajemo, narav im je nezgodna. Nećeš izdražati, čiča....
Stranac: Zdravo. Ja sam jedan od onih muškaraca koji čita tvoje priče na Crnoj Ovci. Ova od danas me doselila u tvoj grad. Tražio sam te na svim tim mestima, ali te nisam našao. Da čekam novu priču i nove lokacije na kojima da te...
- Sećaš se kad si pisala neku priču i onda si ubacila deo o zidu? Kao dođeš do njega i ne znaš šta ćeš dalje, a on ti se samo kezi. - Sećam se. - Mislim da sam i ja stigla do tog zida. Samo što se...
U veličanstvenom pejzažu ušća Save u Dunav, u trouglu koji ograničavaju gradovi Beograd i Zemun, ali i ostaci nekada nepreglednih močvara i ritova na levoj strani Dunava, smeštene su dve dunavske ade – Veliko i Malo ratno ostrvo. One predstavljaju poslednje oaze netaknute prirode, vodom...
BEOGRAD, jun. 2015. godina „Na Vas je red gospodine Trifunoviću.“, reče ženski glas brižljivo. „Ispričajte nam svoju priču.“ Sedi starac podiže umorne kapke ka tom ljupkom ženskom stvorenju koje o životu nije znalo ništa. Pogleda nju, zatim sve ostale prisutne koji mu uzvratiše jednako bolne, ali više...
S proleća se Beograd mnogo lepše smeje, tata. Odluči da zaboravi na bol i sivilo – odluči da bude srećan. S proleća me užarenim asfaltom natera da martinke konačno zamenim starkama i nije me briga, što danas svi furaju starke. Natera da te iste, plitke crvene...
Star i napušten. Cigla do cigle nespretno naslagane jedna na drugu izgledaju kao da ih je neko samo nemarno ostavio da stoje tu i predstavljaju nemaštovit izgovor za zid. Svaka treća viri, a on ne služi ničemu. I ko zna koliko bismo prolazili tuda, koliko...