Prilikom svakog pakovanja, soba se sama od sebe pretovi u Ali Babinu pećinu i zečiju rupu bez dna. Pokušavam da organizujem ćošak po ćošak, puštam Bajaginu “Daljinu, dim i prašinu” kao teranje kontri komšiji od čijih depresivnih pesama i meni počinje da nedostaje njegova devojka. “Komšo, druže...
U Biblioteci „Milutin Bojić“ u Beogradu, u ponedjeljak, 27. februara 2017, sa početkom u 19.30 časova, održaće se promocija druge zbirke poezije pjesnikinje Sanje Radulović iz Doboja. Zbirka nosi naziv "Prstohvat maslačka", i autorka ovom prilikom poziva sve naše čitaoce da dođu kako bi zajedno...
Kao dete sam se uvek klonio stare katoličke crkve na kraju svoje ulice. Kad god bih se zaigrao sa drugarima i lopta nam otišla u crkveno dvorište, ona bi ostala tamo. Ja sam odrastao, ljudi su dolazili, odlazili i prolazili kroz moju ulicu, ali crkva i moja...
Jurio sam dugo za svakakvim svakodnevnim kosama. Lomio svoje prste njima ili za njima pravio budalu od sebe u cvećarama. Svakoj sam kupovao drugi cvet skratite stabljiku govorio sam cvećarima i ako možete vežite cvet za čokoladicu tu, eto baš tu i mašnu napravite. Šašavi dečko jel to za devojku neku pitali bi Jeste jeste odgovarao sam za kao...
Bila je jedna od najlepših ulica u Beogradu. U decembru. Od sedam do devet. Mirisala bi na ljubav. Kuvano vino. Cimet. I pečeno kestenje. Recitovao bi Borhesa. Dok ne zaplačem. I poželim još trenutaka. Još malo, tebe. Da me uhvatiš za ruku i da trčimo...
Stojim na uglu dve beogradske ulice i, dok čekam drugaricu, posmatram grad koji je u žurbi. Nervozne vozače, sirene, pešake skoncentrisane na semafore i mobilne telefone. I tako utonjena u misli o smislu života nisam primetila da mi se neko približio dok nisam čula glas...
Igor Horozović ROGI je mladi muzičar iz Beograda. Kaže za sebe da „voli da prepozna dobru kompoziciju i da svoj momentalni doprinos. Čuje muziku u svemu. Svira više instrumenata i svoju muziku snima, aranžira i producira sam. Smatra da oprema nije najbitnija komponenta u stvaranju....
Volim kad duva vetar. Podseti na jesen, Koju sam skoro zavoleo, Uz kuvanu rakiju, Magloviti Beograd, I miris opalog lišća. Jebem mu mater, Pre devet godina, Otišao je Prele. Pre par meseci i Gaga. Ostali smo sami Beograde, Dobro, malo džeza, I puno piva, Jeftinog vina, Vinjaka, Iste one kuvane rakije Koja me navukla na jesen, I miris jeseni, Tužna moja jeseni, Kako je...
Zagrli me, najčvršće. Da me zaboli više od tebe. Kada se budemo sreli, u nekom pokislom gradu, između tramvajskih stanica, gde putnici nervozno pale cigare ispod svojih kišobrana. Samo me zagrli tad. I ništa me ne pitaj. Ne bih znala šta da ti odgovorim. Ne pitaj me o budućnosti. Ne podsećaj me na...
Zgrčio sam se od želje da te čujem, jer bila je noć. Možda mi te je tražio alkohol, možda njena nemarna reč, zaboravljene slike u zaboravljenom folderu, neki poznat miris, iako se tvoj odavno izgubio, a možda ga nikada nisam ni znao. Zgrčio sam se od hladnoće uspomena koje mirišu na oktobar, ili je to...