Kao onda kada smo imali 20 godina i kada je vrhunac dana bilo pronalaženje skrivenih kutaka na Kalemegdanu. Zavukli bismo se u neko ćoše i ljubili. Bez Beograda. Bez ljudi. Bez svemira. Stvorili smo vakuum od poljubaca. Sanja mi se sa tobom. U glavi mi je svaki...
Ponovo sam se zaljubila u Beograd. Sad nekako još više kako se dugo nismo videli. Razmišljam, na koju adresu da mu pošaljem ovo pismo, kako da počnem, ima li smisla...
Ako te pitaju nekad Neki daleki ljudi O meni Reci da nismo previše reči potrošili na proleće I da nije isto kada ćutke pijemo čaj Trošimo samo disajne puteve I sve druge puteve Kao onaj put Put za nigde I ako te pitaju koja je moja boja Reci da je to ona uz koju rastem Ona...
Nina je moja žena iz snova. Iako je nikada upoznao nisam iako joj nikada ni cvet ubrao nisam ja znam – Nina je moja! Ninu sam sreo svega jedanput u kišnoj noći pred Boljšoj teatrom upitala me je: Koliko je sati? A ja joj rekoh Sat mi je stao. I tada, upravo tada sam znao – Nina je moja! I ove noći...
Hotelska, 442, Ja zamišljam da je Bajaga Sledeći na radiju Iako dala bih dosta Da na Dvestadvojci Nikad ne prekinu Pesmu Prljavog Kazališta. Hotelska, Prozori do patosa, Ravan sa nebom sprat; U grlu čuvam Afte rasveta prethodnih gradova U kojima već sam Zbog bolova plakala. Beograd mi u ustima tone, Dodajem Henesi, Kad ono more… I ne znam šta izlilo se pre Da li usta,...
Ne ide mi se u Beograd ne posećuje mi se Filharmonija ne hoda mi se ulicom Kneza Mihaila ne odlazi mi se u Jugoslovensko Dramsko ne raspravlja mi se o zaslužnim građanima našeg glavnog grada niti o njihovim dostignućima. Ne priča mi se o životu u učmaloj sredini prepunoj dvoličnosti i lica sa maskama. Ne pliva mi se nemirnim vodama Save ne gleda...
Beograd je glavni grad Republike Srbije, a može se, naravno, i opisno odrediti, recimo, nekada je, sećam se toga dobro, u udžbeniku poznavanja prirode i društva pisalo ovako: „Na mestu gde se susreću talasasta Šumadija i ravna Vojvodina, nalazi se naš glavni grad Beograd“, i...
Početak. Slučajni susret. Kišni dan. Novembar. Prepun mali kafe. Dvoje stranaca slučajno spojeni. Sedeli su jedno naspram drugog. Ćutali. Delili tu neprijatnu tišinu. Devojka je prva progovorila. „Zdravo.“ „Zdravo. Moje ime je...
U autobus 37 prema Trgu ušao je, naizgled prostodušan sredovečni čovek nosio je torbe i nekakav naivni, glupi osmeh pun entuzijazma poput onog koji nose brucoši na svojim svežim, lepim licima kad pomisle da su fakultet, Beograd i ljudi samo njih čekali. Pridošlica iz unutrašnjosti zemlje tražio je, poput milion ljudi ovog grada priliku, šansu i mogućnost. Tražio...
Ja nisam pesnik koji će vam pisati kako sam ujutru raščupan i bunovan od sna naduven poluotvorenih očiju uspeo da se oteturam u kupatilo usput češući guzicu spustio dasku od wc šolje i šta sam na njoj radio. To je animalni poriv koji se trudim da obavljam što brže bez pridavanja pažnje. Ja nisam pesnik koji će vam reći proste stvari izgovorene devojkama koje...