24 dec SVETLA BEOGRADA

Nisam verovala da će mi obična večernja šetnja okićenim Beogradom, uz miris pečenog kestena i ulične svirače tako nedostajati. A sada je sanjam. Beograd je tako lep pred sneg, dok samo miriše onako na njega, pogotovo kada se vrtite tamo oko Moskve i kralja Milana. Zaista mi fali…

Umotani u šal, sa rukama u rukavicama pa isprepletenim za dodatnu toplotu, umeli smo šetati satima. Ulice su bile kratke za nas i naše bezbrojne korake.

Nije me mrzelo da celu prethodnu noć loše spavam zbog viklera, da sutra za šetnju imam opuštene lokne koje će ti šarati pogled na mene. Nije me mrzelo da 3-4 sata isprobavam kombinaciju i usput osmislim rutu koju ćemo prepešačiti… Naravno, precrtali smo radnje ovaj put, samo možda ipak usput svratimo negde da pogledamo nakit ili neko sniženje… Ali znaš već kako ide. Samo ako naletimo na veliki natpis na izlogu. Ništa više. Kako ga ignorisati?

Obično te smara kada stanem pa gledam kako onaj dečko šara sprejom po belom platnu ili kako neki mangupi brejkdensuju. Ali baš su zanimljivi! Ne znam kako možeš ‘ladno proći pored njih. Ili kako ti se ne jede kesten svaki put kad zamiriše. Kažeš kupuješ veliki fišek zbog mene.. a onda pojedeš više od mene. I kako samo greje ruke. Nekad mi bude muka, ali nema veze… Do iduće godine zaboravim.

Onda mi staviš ruku pod kapuljaču, i držiš me tako ovlaš, a ja imam osećaj da je ceo svet u tom trenutku naš. Gunđaš malo što ne hodamo u istom ritmu i što sam obula čizme na štiklicu pa nisam zgodno niska. Ja gunđam što me čupneš kad-kad a toliko sam se trudila oko frizure.
Ali sve je to sada tako lepo.

Dovoljan si mi ti i taj delić Beograda, dok čekamo tramvaj da se sa Kalemegdana spustimo na Kej.
I dole, pokraj vode, svetla Beograda sijaju još jače. Odnekud se čuje Sinatra i „I’ve got you under my skin…“ I sve liči na neki film o Božiću…

Takav je Beograd zimi, i zbog toga ga volim. Nijedan grad nije lepši i ne svetli bolje, bez raskošne rasvete i nakita. Sasvim obično, a posebno, duž celog Bulevara, centra, preko Terazija i Skupštine.
A mi, strastveni šetači, njegov smo najlepši nakit. Posebno ako imamo lokne. Sa fišecima kestena u rukama što se dižu iznad mokrog asfalta koji sluti sneg…

Jer život je lepši udvoje, dok čekamo još jednu godinu da počne za nas.
Pa, kada ćemo za Beograd? Da ga ukrasimo…

Autorka: Aleksandra Rajić

Fotografija: weheartit.com