Jutro je počelo bolom na mome licu. Subota, meni kao svaki drugi dan u nedelji. To je ono što mi je I smetalo više od svega. To što mi je svaki dan postao isti, to što se raskalašno tučem sa vremenom u svojoj glavi. Pobediće...

Nema te. Kad otvorim oči, nema te. Nema te, i… Nema ‘i’. Prosto te nema. Gledam i tražim te, zenice se od napora skupljaju. Ali te nema. Nisam sigurna zašto, ni kako. Ni da li te je ikada bilo. Ni da li sam srećna, ni da li...

Počne kao svaki drugi dan. Običan. Ni po čemu poseban. Ideš i ne razmisljaš. Zapravo, razmisljaš, ali o svakodnevnim stvarima, "obavezama", zapravo - glupostima. Da, upravo, glupostima. To shvatiš onda kada se desi. Kada te preseče taj događaj. Čuješ neku tako lošu vest, ili te,...

Sedimo ispred zgrade, Zoki Ciganin i ja. Ne ljuti se što ga zovu Ciganin, sam insistira na tome. „Mnogo je Zokija, ali samo je jedan Zoki Ciganin“ – zna da kaže ponekad za sebe. Zoki ima svoj kamion. Radi selidbe. Povremeno mu pomažem. - Misim da...

 Novembra, nekog, neke godine srešćemo se slučajno na ulici u našem gradu. Nismo dugu prolazili tu, ni ti, a ni ja. Prošlo je 10-ak godina ako se ne varam? Neka više kažeš? Možda je, ne znam. Hajde da sednemo, Marina - reći ću ti. Kako si,...

Ukoliko biste posmatrali Ratomirov anfas, opazili biste brazdu nespokoja u prostoru između žbunastih obrva. Beše jezivo duboka i činilo se da skriva obilje tajni čija težina ne treba biti poverena običnom smrtniku, poput njega. Prizor, prethodno opisan, može se smestiti u nekoliko minuta potrebnih da...

Ulična svetla formiraju ekosistem. Njihova rebra su otkinuti delovi kosmosa i mi živimo između kostiju tog skeleta. Ona oponašaju nebeska tela, prodiru kroz kičmu roletni u mladićev stan. On ne može da odvoji pogled od senki na plafonu. To su vilice demona koji su se...

Želim ti kažem da te više ne volim. Da, samo zato pišem, da bih najzad stavila tačku na nas. A bili smo, bili smo veoma dugo. Predugo. Shvatila sam da mi odavno više nije bilo stalo, ali nisam to sebi smela da priznam. Neverovatno je koliko se žene grčevito drže...

Nekih ljudi ostanemo željni. Život ih odvede daleko, ukrade ili među nama stvori nepremostive zidine. Nisu više tu. I mi živimo kao da nikad nisu ni bili. Skrojimo svoj život bez njih. Popunimo nekako prazninu koju su ostavili za sobom i koračamo naprijed. Ne osvrćemo se. Ne...

-Hoćete li meda u čaj? -Da, molim. Pogledom ju je tražio u kuhinji izvirujući iz velike pohabane fotelje. Smeškala se onako za sebe dok je pristavljala čaj. -I šta kažete, čime se Vi bavite? Uzeo je jedan keks sa stola. -Ja sam Vam, draga gospo, profesionalni hodač po rupama. -Hodač po...