Pod pljuvačnim žlezdama postoji igralište. To je hiperprodukcija sanjanog univerzuma. Nebo koje se stvori u maloj sobi. Pesak zavučen ispod stena okeana da više nikada ne vidi horizont. Njegove su uši crvene. Crvene i izgrižene. Poput voćke koju je neprimetno proždrao parazit. Iza njihovih zidina, prostiru...
Imao je osećaj da će mu se kosti zalediti. Zato je počeo da se kreće u krug po sobi. Bila je rana jesen, napolju je još uvek bilo toplo, večeri nisu hladne. On se, uprkos tome, smrzavao. Pokrio se sa dva sloja pokrivki i zaspao...
Kada se ujutru pojavio na tržnici, na jagodicama su mu se otisnuli tragovi tempera. Najtamnije nijanse zelene kojima je sebi odstranio čelo. Iz bušotine se jasno video mozak veličine dinje obmotan metrom. Ako se nagne da pogleda dečaka koji čupa mahovinu odmah uz njegovo koleno,...
Najlepše reči čuvam za noć. Smiraj dana nas pretekne i kandilom osveštam noć za misli o tebi. O tebi i svemu što me ovih dana mori. Zaklopim kapke ali grad u meni još uvek živi, bučno i užurbano. Telo mi ubrzanim ritmom srca daje znak da je tek sada...
Čudno je to na šta su sve ljudi spremni za povratak voljene žene. Slanje sveća, bombonjera, pevanje pod prozorom, cvilenje preko telefona, ma razne gluposti. Sve da bi se posle određenog vremena ponovo posvađali i opet krenuli iznova. Zatekao sam prikačen na vodokotlić papir sledeće sadržine...
Kolekcionar sam, kad me pitaju što jesam, sakupljam ljeta, jedno po jedno, svako u svoj odjeljak pospremljeno. Sjećanja, neuprljana što mirišu na božur, paperjasta i zvjezdolika. Okuse: kiše, suza, javorovog sirupa sa usana jedne ljubavi, smijeha najdražih mi što me čuvaju u daljini. Pjesme, po...
Neću da budem obično, okruglo, opipljivo, crveno i plavo kao i svi drugi. Neću da budem obično, ukalupljeno i umjesno, tko se ikada sjeća nečeg običnog, pravilnog i neprimjetnog? Takvih na hrpetine ima, po trgovima i autobusnim stanicama, gužvaju se i natječu tko će biti običniji. Što oni znaju o spontanom?...
Ako mogu da tvoji dodiri smire ovu buktinju gneva u mojoj duši, voleću te do smrti. Ako smo spojeni dlanom o dlan dok ti recitujem Tagorea, voleću te. Uspeš li da razgoropadiš ovo usahlo i izmrcvareno srce, i ovu dušu popljuvanu i ižvakanu svakojakim budalaštinama,...
Kad često upalih obraza, ispijena od gorkih i umornih suza dođeš i nasloniš glavu na moje rame. I u tom trenutku nemoći smogneš snage negde iz dubine svoga malenog bića da procediš kroz svoje bele zube poput bisera, jedva čujno i nespretno "Volim te" ,...
Istina je da je tvoje vaskrsnuće uslovljeno raspećem. I da je raspeće zavisilo od konteksta u kom je sahranjeno. Čovekovo meso služi samo kao obrazac koji uobličava vodu. Voda se kreće po sopstvenoj površini i tako definiše suprotnost. Istina je da svest, ukalupljena u plan,...