Ulična svetla formiraju ekosistem. Njihova rebra su otkinuti delovi kosmosa i mi živimo između kostiju tog skeleta. Ona oponašaju nebeska tela, prodiru kroz kičmu roletni u mladićev stan. On ne može da odvoji pogled od senki na plafonu. To su vilice demona koji su se...
Želim ti kažem da te više ne volim. Da, samo zato pišem, da bih najzad stavila tačku na nas. A bili smo, bili smo veoma dugo. Predugo. Shvatila sam da mi odavno više nije bilo stalo, ali nisam to sebi smela da priznam. Neverovatno je koliko se žene grčevito drže...
Nekih ljudi ostanemo željni. Život ih odvede daleko, ukrade ili među nama stvori nepremostive zidine. Nisu više tu. I mi živimo kao da nikad nisu ni bili. Skrojimo svoj život bez njih. Popunimo nekako prazninu koju su ostavili za sobom i koračamo naprijed. Ne osvrćemo se. Ne...
-Hoćete li meda u čaj? -Da, molim. Pogledom ju je tražio u kuhinji izvirujući iz velike pohabane fotelje. Smeškala se onako za sebe dok je pristavljala čaj. -I šta kažete, čime se Vi bavite? Uzeo je jedan keks sa stola. -Ja sam Vam, draga gospo, profesionalni hodač po rupama. -Hodač po...
Prvi roman autorke Zorane Manić intrigira već svojim naslovom, a nastavlja i samom sadržinom. Implicitno i eksplicitno se najavljuju novi delovi romana koji bi tek trebalo da uslede, a najavljuje se i ženski i muški princip, ali ne kroz njihovu borbu već ujedinjenost i vanzemaljsku...
Rastope se noći kao mastlo u vodi i ostane samo trag na nebu da je mrak nekad postojao. Rastope se dani u šoljici čaja i na kraju se ne sjećaš ni šta si sanjao. Ostanu odjeci da mašu rukama kao krilima sa željom da jednom...
„Danas ću svojim drugarima doneti osmeh. To je divan osmeh i ja sam ga sačuvao od zaborava. Nije to moj osmeh, ne! To je samo ono što osećam, vidim i čujem. To je moj svet, moj osmeh, moja duša… Pikar.“ Danas je dan velikog otvaranja prodavnice igračaka...
Samilosti moja, neljubljena. Porozan i proklet stojim pred tobom. Kao onda, na železničkoj stanici. Kad je lišće bilo žuto, a gvozdeni naslon na klupi hladan, Stud se sa njega stidljivo širila i na dušu. Gledaš me, gledam te. Stojimo i dišemo se. Ćutimo, o nama. Čežnjivih...
(Kada mrtav čovek pije) Od samog početka najviše mu je smetalo to što ne može da pije sa živima. On je bio mrtav, tako su mislili svi, a on nije imao mesta da pomeri ruku u sanduku jer je bio puniji, a tako bi im svima...
Postoji emisija o ribolovu na tv-u. Neki čudan termin je u pitanju. Verovatno za nju znaju i prate je samo samo zaluđenici. Ribolovci. Dobro zvuči ta reč. Ribolovac. Barem u ušima ovakvog perverznjaka nalik meni, koji je na književnoj večeri započeo diskusiju o tome kako...