12 okt U traganju za izgubljenim

Neću ja bilo kakav život. Nije to fer. Potrošiti ga na ponuđeno i zadovoljiti se time. Uvjeriti sebe da je to tako jer je tako trebalo da bude. Ne, ja ne pristajem na kompromise! Zato tragam za izgubljenim. U novčaniku imam pjesmu od Brane Petrovića, pesnika koji je grejao svet. I ona mi je mapa sreće.

„Imati vinograd, vinograd na Fruškoj Gori.
Kolibu sa malim tremom, čvorka…“

Za početak nama bi bila dovoljna koliba. A vinograd ćemo da imamo poslije. Jer prvih par godina ljubav bi nam bila posao i ne bismo imali vremena za bilo šta drugo. Čvorka bismo otjerali uzdasima i kricima zadovoljstva. Šta će nam čvorak? Mi ćemo da imamo svoje ptice i ljubimce, i konje krilate. Možda ne grijem svijet kao Brana, ali znam i ja da ispišem snove.

Život bi mogao da bude lijep da ga ne kompliciramo toliko.

Eto, za početak bi nam trebali samo mala koliba, oči i ruke.

Koliba da pobjegnemo od realnosti koja se pojavi kao ostavljeno siroče na pragu kuće. Koliba negdje u nekoj Fruškoj Gori, na Nepalu, Lukomiru, u podnožju Etne ili bilo u kojem ćošku planete.

Koliba drvena u kojoj ću ja da oslikam zidove bojama i stihovima a ti da napraviš krevet od krzna i perja. Može i da bude obična sa bijelim zidovima i najobičnijim krevetom. Ni to ne bi smetalo meni, tebi za ljubav pristala bih na jednostavnost. Zbog tebe bih pogazila ovo gore što sam rekla o kompromisima.

Pored kolibe trebale bi nam još samo oči i ruke.

Oči da se gledamo jutrom na jastuku, u krevetu, čim ih otvorimo.

A ruke? Ruke nam trebaju da se grlimo i vinograd zasadimo.

Eto koliko je za sreću potrebno, samo kada bismo znali da život i ljubav pojednostavimo.

Ali bojim se da će neko drugi, nekada, u novčaniku, na uredno složenom papiru da čuva moju mapu sreće. Znam da će tako da bude. Iz moga i tvoga vinograda ni kapljica vina poteći neće jer previše sam ja sva od boja, stihova, mašte, krzna i perja za tebe takvog realističnoga. Na kraju ćeš uvjeriti sebe da je tako jer je tako trebalo da bude i otvorit ćeš vrata i pustiti u život ono siroče koje ti je neko na pragu ostavio.

A ja, ja ću da tragam za izgubljenim sve dok mapu u rukama držim…

Autorka: Luna H.

Fotografija: tumblr.com