13 okt DA.

dugo nije mogao da prizna
da mu znači
koliko mu znači
dugo se odupirao
svakoj njenoj želji
sve je bilo jedno veliko „NE“
ali nešto se pokrenulo u njemu
tog popodneva
ništa posebno
samo je došla kod njega po prvi put
padala je kiša
ona je mirisla na mošus i ruže
on se pravio da ne primećuje
ona je radoznalo prelazila pogledom po sobi, njemu
upijala sve što je činilo njegovo biće
prostorija u kojoj je provodio svoje vreme
sanjao, maštao
imala je nešto u pogledu tog dana
možda je bilo do njega
ili do mirisa mošusa i ruže
ili do toga kako je ona izgledala
u njegovoj kuhinji
sa šoljom čaja koji se pušio
jureći neposlušni pramen kose
gledajući ga očima deteta
onako radoznalo
željno
sa nadom
i osmehom koji je bio
odgovor na svako pitanje
ikada postavljeno
ili je bilo do toga kako je sedela
na podu sa knjigom u ruci
čitajući stihove nekog davno zaboravljenog pesnika
ponovo oživelog na njenim usnama
njen glas je uspavao neke demone
a smeh terao na smeh
osmesi su se složilo
pogledi isto tako
i ono „NE“ se smrvilo i zauvek nestalo
ućutkano i zaboravljeno
da,
mora da je bilo do
kiše
i
mirisa
mošusa i ruže
 

Autorka: Tamara Petković

Fotografija: favim.com