Jedan od najboljih drugova mi je pisao. „Imam loše vesti. Ocu je pozlilo u teretani.“ „Kako mogu da pomognem?“ „Prepuklo mu je srce. Sahrana je sutra u 13h. Bez obaveza, znam šta si prošao.“ „Dolazim. Sada nema zatvaranja u sobu. Idemo u šumu, potom gledamo Indijanu Džonsa.“ „Da, da...
Rekao si da je sve mnogo lepše, dok ljudi ne znaju. Ne mogu nam ukrasti ono što imamo. Sve one mostove koje smo pretrčali, tako da nam srca zaigraju. Svi oni poljupci u Japanu, o kojima niko nije pisao. Svi oni pogledi, koje niko nije...
Doktor Robert Džekson je i tog jutra, kao i svakog prethodnog, došao na vreme. Ipak, proverio bi na svom džepnom časovniku, pa odmahnuo glavom, kao da je prebacivao sebi što nije došao i koji minut ranije. Učtivo bi se javio kolegama u prolazu i nastavio...
Malo mi hrabrosti nedostaje da te vratim u moje snove. Znaš da meni nikada nije loše išla magija. Prstohvat mašte i mjesečina, recept je da me u onoj sobi zamisliš kako sjedim u onom šarenom svilenom ogrtaču na rubu kuhinjskog stola i kako ti govorim,...
„Sve u životu treba prihvatiti za normalno“ – rekao je moj izabrani lekar, a onda mi produžio lažno bolovanje za još 2 nedelje, i podsetio me na sutrašnje okupljanje u birtiji povodom proslave njegovog razvoda braka. Sa druge strane, moja žena je kao najbolji radnik...
Praznik je, dan neradan, tjeram se da se izvučem ispod deke i da malo prošetam. Navlačim jaknu i patike, silazim stepenicama, srećem nepoznata lica i klimnem glavom u znak pozdrava. Godinama živim u toj zgradi, ali komšiluk, skoro pa mi je potpuno nepoznat. Poznajem samo...
Tih je dana mladi, zaneseni ulični hodač, pisac, istraživač, naučnik, sve u svemu doktor anksioznosti i sanjarenja Mančmelov (kako su ga svi zvali), vreme provodio po barovima, ulicama i klupama Zemuna. Bio je opsednut smrću, jer je i sam osećao da je za njega život...
U leto 1993. znali smo da se bližio kraj, ili bar neka vrste nepovratne promene. Sankcije i nema više Bonelijevih stripova na kioscima. Redovi za ulje, brašno i benzin. Prodavanje imovine. Dugovi. Građanski rat. Glad. Zatim se dogodilo. Devojka iz Ekonomske škole je skočila kroz...
Kada Nadija natkloni meso prstima, koža na šakama postane gubilište po kom se sudaraju molekuli vazduha. Lete u vidu meteora. Njihovi udarci odzvanjaju poput pokajanja majke što čuje bebin vrisak nakon dvanaest sati rada za kasom. Nadijine ruke su pune svežeg voća. Ako iskorači da...
Dragi, ti si žigolo. Komad mesa među zubima. Zgužvana postelja nekog usputnog motela. Iznajmljeni sako i bijela košulja. Ime bez predznaka i prisvojnog pridjeva koje na prijemu govorim ljudima kada te predstavljam. Ti si glumac sa par naučenih trikova ako neko nas upita gdje i kada...