Tmuran pogled ka njenoj bisti, Sjajna što stoji na pijedestalu. Gleda i osjeća, zaista nisu isti; Niti će biti. Puna flaša na astalu. Nijemi pokret grabi ju za vrat, Diže ju k' sebi. Osjećaj trnja u guši, Opori ukus, drži se za rukohvat; Pada dole. Svijet se lagano ruši. Brodski pod, pod tijelom...
Izranjam. Borim se da isplivam Da se okanem teških okova Samog sebe da ispitam Prodirem do uskih bokova. Vapim. Za beskrajnim, lepim horizontom. Za oblacima, da me nose. Letim, Za čistim i nevinim životom, Za Suncem koje će da greje, da svetlim. Strah. Plačem, poput bebe, izgubljen i svezan Dok me zagonetka bezdušno steže U beskrajnom prostoru koji...
Dok u ovoj noći punoj jeze uz muziku kiše što lagano propast svira tvoji prsti dodiruju staklo počeće priča …i to uz šapat tih. Čuješ li? Govori tiše… I uz tihu muziku klavira sećanje oživljava, na prste korača. Ooo da! To su njegovi neostvareni sni. Oni koji postali su samo prašina teška i siva koja se katkad uz vetar blag...
Nemoj tako da me gledaš! Lepo ti kažem, bacila sam sve papire! Ne mogu. Stalno me optužuju da sejem mrak po svojim pesmama, onda me analiziraju, došaptavaju se u drugim sobama i ućute čim se pojavim. Gledaju me samo kad ne vidim da me gledaju i zaprepaste se kad...
Kada si izašao iz zatvorske bolnice CZ-a, pitao si me: - Čuj, tamo je bilo loše, ali bar sam čitao i pisao. Imaš li neku knjigu na zajam, Hesea, Pavića, Bukovskog? Pozajmio sam ti Bukovskog, "Bludnog sina", BIGZ, YU ISBN 86-13-00029-0 tiraž 20 000 primeraka Beograd, 1986. Kasnije sam te povremeno viđao. Navraćao si...
Odlutaju tako nekad Neke reči puste Neće da se vrate Tražim ih i sanjam Kad – kad i pojurim Kada rep im ugledam Ne stignem ih svaki put Beže mi Kriju se ponekad Evo i sada kada potrebne mi jesu Potrebnije nego ikad pre Mada to i juče rekoh Dok sam mislila se Da ti pišem štogod Otišle su Nestale Sa...
Kako se lako spetljaju reči kad počnem o tebi. Razmišljam stalno, ali o tebi izbegavam. Svakakve neke rečenice bi da se kažu, da se otvore i oslobode tišine, al' mi ne dozvole da ih zapišem. Kao s namerom se upletu i sintaksa postaje, i inače, sasvim besmislen zbir slova. A istina je uvek jednostavna, i nema mnogo...
Na stolu mi izložba ispijenih kafa Stoji kraj papira na kojima pišem Prolazi kroz mene, kroz ruke i vene Stvaraju se opsene, kroz kafe slovo dišem Nikome ne dam zgužvane papire I odbačene skupljam ih u jato Najbolje su prikazali sve moje manire Bacam ih k'o blato, čuvam kao zlato Ljubomorno stišćem polomljene...
"Nerseća nas uči da čitamo svoj život unatrag" (Pavić) Dete si. Ne znam da li ćeš moći da me razumeš. Obećavam ti da nećeš biti tužna. Još uvek imaš dugačke prste. I tanku kosu. Čitaš. Tvrdoglava si. Uporna u svojoj nesreći. Voliš pse. I bojiš se malih životinja. Ali ne...
Konzerviram osećanja - neostvareni grčevi i ostale slabosti. Zadrži dah, opet će nešto staro isplivati - neću pročitati. Dosta je utvara, grlo me izdaje i za banalnije stvari. Hiperemotivna - proći ce. Otplakaću noćas i nećeš to videti. Od vina se zasmejem, oči se cakle… Cakle se, ne pitaj mnogo. Ne znam da li dobro je da znaš toliko - sve slabija postajem. Ne...