Apprivoise moi, nosim ti u prstima cveće. U ušima suze, mesec razapet na raskršću lutanja. Ja, plavi čuperak, oplakujem Antića. Ja, kamen iz reke a s poljupcem neba, nosim ti u prsima kalem.   Apprivoise moi, voćnjake ti stopama ljubim i kajsije zrele ostavljam kao mrvice, kao putokaze. Došla sam da  uspavam noć, da preskočim most od Glasinčaninovih karata za poker i preferans. Došla sam...

Ja sam tvrđava, A svaki kamen Budući su vijekovi. Moji neimairi, Njegove su pjesme. Preda mnom grad, Iznad mene nebo, A ja samo pjesme vidim I samo mi one Na kapije dolaze.   Autorka: Teodora Košarac Fotografija: weheartit.com ...

Ja nisam za ljubav, više sam za voljenje. Ovakva, od voljenja satkana. Ne osvajaju me velike reči malih ljudi. Ne poklanjam se poklonima. Za mene nije ljubav. Ja sam za obožavanje. Ono čudo, u koje veruju svi koji, čudima ne veruju. U meni možeš voleti samo ono još neistraženo. Nedodirnute pregibe tela. Neotkrivene delove duše. Neizgovorene misli. U meni možeš voleti celu Moskvu. A...

Posle te sahrane gavrani su puzali nebom poput meduza. I čovek je nalik na krabe gledao ka vodi kroz koju nikad neće moći da pliva. Zvona ispod mog kreveta potvrđuju da tamo dole nema ni babaroga ni čudovišta, to su napadni, usaglašeni zvukovi naših prethodnika i sledbenika. To je pogreb živog trenutka u zamenu za ostatke krvi. I svih planeta što je zaledila...

Trošim emocije na tebe Kao razmetnuti bogati sin očevu imovinu Na mlade krčmarice i kurve Rasipam ih i guram u tvoja njedra Kao da ne mogu  Da se potroše I sitniš iz džepova istresam Jer sve mislim da imam i previše i da nikada Nestati neće I da me zbog toga voliš Kao što...

Rekoh ti - Hajde da zajedno stvorimo umetnost! Neka to budu stihovi, Fotografija, priča, Hajde da kupimo tempere, vodene pastelne boje, da išaramo zidove! Obojimo plafone! Ma hajde da stvorimo umetnost! Nešto samo nama važno, Što će drugi razumeti Na nebrojene načine, A ništa od toga neće biti tačno!   I tako euforična, Brbljala sam o svemu - O silnim idejama...

O čemu M razmišlja dok se tušira? dodir, mora da je dodir onaj koji uzdiže sa tla i zavrti kupatilo u krug 180 km/h prava reč, negde iza uha nalik opijumu rasteže kožu i umače je u topao med O čemu razmišlja M dok se tušira? ruke, mora da su ruke sigurne ruke ruke sa zadatkom usta koja...

Reći ću joj Da sam je tražio u oblacima Snenim jutrima Davao njeno ime. Pokrivao od novembarskih kiša. S njenom senkom Govorio sam o zvezdama. Njenim mirisom ispunjavao Svaku prostoriju. Svaki zid, svaki prazan hodnik Odjekivao je rečima: "Mili, tvoja sam, Kao što niko nikad Ničiji biti neće". Pa se pojavi Kao jutarnja plima I kao voda Podari život I kao voda Izvije se...

Zatvori oči I vidjećeš: Svemir si cijeli U tebi postoje sazviježđa, Crne rupe i komete. I ne trebaju ti Nikakvi hramovi, Crkve ni ašrami Jer Bog je u tebi. Svemir te ne kažnjava Niti te blagosilja On samo na tvoje misli Djelima odgovara. Tvoju stvarnost Niko nije skrojio za tebe Ti je krojiš sam, Iz dana u dan. Zatvori oči I vidjećeš: Lažno je...

Kad prošetaš - to moja mladost stane opet na noge. Vratim se u sobu roditeljske kuće. I nos mi je uvučen u stranice stručne literature. Ponovo zamirišu knjige na pozajmljene. Ponovo me majka zove da siđem. Kad prošetaš - ja padnem sve godine. Opet. Bez popravnog roka. I ubijem se kafom. Kao...