On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...
Ništa čarobno tebi ne bi bilo u tome što dok spremam večeru slušam Arsena Ni haljina sa cvjetnim uzorkom i džepovima u kojima držim stihove o tebi napisane kao recepte o kolačima Ni to što bih naše kupatilo u proljeće u baštu preselila I napravila nam kupku među cvijećem i sadnicama jagoda i malina Kao da je važno što znam imena nekoliko...
Zbog tebe bih promenila veru. Zaboravila korene. Izdala pretke. Verovala u tvoje reči, kao u zakletve. Zbog tebe bih sama, pred sve stala. I ne bih strahovala, da će me išta povrediti. Tebi bih se prodala. Svoje principe izdala. Izneverila sve koji su u mene verovali. Pred tobom se razlamala. Propadala. Nestajala. Zbog tebe, nijedna moja reč, ne bi za mnom ostala. I ničemu posle tebe ne...
Noć! Oko mene tama. Ništa se ne vidi. Nakon dugo vremena tužno lice Mjeseca opet se smije. Ne vidim, samo čujem ga, poput hijene zavija skriveno teškim oblacima iz kojih hladne kiše neumorno padaju. Ulice poput ogledala, prazne. Nigdje nikoga. Ljudi su nestali. Čovjek od čovjeka skriven je šiframa. Svatko u svojoj aplikaciji, svom isprepletenom svijetu, umjetnoj zagušljivoj matrici prilagođenoj standardima energetske učinkovitosti. Stojim na...
Čovek je komplikovan odgovor Na jednostavno pitanje života Njega od svih drugih stvorova na svetu Razdvaja svest o sebi Koja ga tera da traži svrhu u svemu Pa i svom postojanju U svakom fenomenu i slučajnosti Da nađe obrasce koji povezuju Sve što je video i uradio Sa uzrokom koji sa njim nema veze Iako...
Volela bih Da si me varao Sa ženama Plavim Crnim Vitkim I staromodnim U skrivenim sobama Na krovovima I na obalama Volela bih da si mi ostavio Nešto svoje Tvog mirisa I ravnodušnog pogleda Nešto večno Nešto kao pesmu Smrtniče Naivni Zaveo si jedino Što mi je davalo život Uhvatila sam te sa muzom I onda mi je bilo jasno Što mi je toliko o tebi šaputala Sad...
Volela bih da budem intimna sa tobom do kraja i ne mislim da je seks bio vrhunac toga odavno je to savremeno društvo opovrglo i umanjilo sve druge intime Znaš čak ne mislim ni na tajne jer neke tajne naprosto moraju ostati tajne Ja govorim o poeziji jer ona je najlepša kada se čita a moji stihovi su svi o tebi i sakriveni su kao neki zločin mada su najčistiji dokaz moje...
Uglavnom mi se… i kad gledam i kad hodam i kad živim i kad se mrtav pretvaram i kad sam tu i kad me nema i kad drugi govore u moje ime i kad jedem i sve ono, ono drugo, četvrto, pedeset i peto, drugačije, i… ono sve o čemu sanjam, uglavnom mi...
Primaš li me ovakvu Nedosanjanu Neuravnoteženu Luckastu Prihvataš li uz mene Bliblioteke nezgrapnih misli Kaveze zatočenih snova I jednog malog psa Uzimaš li me dobrovoljno Na noć Ili na malo duže Ovakvu Mokru Umornu I gladnu Mene Alisu van zemlje čuda Slikara bez palete Pticu bez krila Poetesu bez ijedne reči Da večeras Kraj tebe budnog Odsanjam neke zaboravljene snove Autorka: Marija Cvetinović Fotografija: weheartit.com ...
Veruješ u neku sopstvenu karmu, a ja u neku svoju anarhiju. Bića sa drugih planeta su sveprisutna. Veruješ u prostranstva i svemire, kažeš da veruješ u mene. Oh dragi, ja sam ničija religija, tek ruševina hrama. Verujem u dva nagona sudbinokrojača, iz dana u dan u njih se uplićem. Kažeš: "Verujem u ljubav." "Verujem u nas!" Šah-mat. Dok se slika ne zamuti. Zaista verujem, celim srcem ove...