Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...

Priželjkujem da ti okrenem broj ali bojim se lagaćeš sebe da nisi moj govoriće sujeta iz tvojih usta ona te sada hrani miluje uspavljuje bdi nad tvojom tvrdom glavom umesto mene. Priželjkujem da ti ispričam kako mi je bio lep dan gde sam putovala i kakve sam ljude upoznala kako se ne pronalazim u ovom poslu za kakvog se frajera udaje...

Rođena si da te poštuju, rođena si da te čekaju, rođena si da te mole, rođena si da te vole. Ti nisi od onih koji glavu treba da pognu pred svijetom, pred njima ti si ona koja je rođena da hoda podignute glave pred svima. Ti nisi ona koja treba da služi, i plaća...

Ovo nije ruska bajka a ja osećam jagodice tvojih prstiju kako dodiruju moje meke usne bilo je vremena kad su umirale za tobom kad su jecale za tobom kad je jedino što su znale bilo da govore tvoje ime tvoje ime samo tvoje ime peklo je u abdomenu mesecima danima vrelim letnjim trenucima Zima je A ti sklanjaš pahulje sa moje svetle kose ljubiš mi ruke oči a nemaš pojma preko koliko...

Ustani Sunce te doziva Svojim zracima Koji se prelamaju kroz Roletne na tvom prozoru I prosipaju po tvojoj Preplanuloj koži. Svanulo je Još jedno Jutro Uprkos tvojoj želji. Snop svjetla Klizi po tvom tijelu Golica te I ulazi U svaku tvoju poru Popunjava pukotine I sama postaješ svjetlo. Ne opireš se. Dišeš i upijaš. Ustaješ Jer znaš Pred tobom je Novi dan.   Autorka: Tanja Spasojević Simeunović Fotografija: pinterst.com ...

Kada se gasi Sunce Malo po svanuću I ništa da te prene I tražiš po sobi kuću I riče lavlje srce A prostora ni korak I pogled gorak I migrene Te glupe migrene Tad pripreti Sebi palom Sebi malom Jer postoji Žuta duša Tu da sleti Da pokuša Da oboji Da te spoji I podsmesi Što se plaze I sva mrtva tihovanja Sve to vene Masni gresi Trnjak-staze I...

Dođeš mi tako u nedoba, Ne biraš mesto, vreme ni dane. Padneš k’o s neba pa u rebra, Padaš u meni dok noć ne stane. Padneš mi tako na pamet. Na kraju pada - poginem ja. Ne biraš mesto, vreme ni dane. I s tobom ćutim sve dok te ima. Iskapa pogled kroz...

Svi tvoji mladeži su vodili u beskraj. A ja sam povodljiva. Verujem putokazima, i kada put ne vodi nigde. Pa tako, hodajući za tobom, nisam stigla do tebe. Na onom prvom sam zajedno sa prstima, skliznula u nedra. Jer jedino tu sam, da se ogolim, smela. Na drugom, onom širokom belegu, pod rebrima, sam ti pripala cela. A na trećem, nespretno pala, i iskliznula iz šaka. Pa sada...

Ti si umro jednog utorka, Nestao si bez traga i glasa. I evo te već mesecima Ležiš mrtav na četu; Javio se poslednji put Dvadesetpetog, U junu mesecu. Ti su umro u rečenici “Laka noć i tebi”. I poljubac što ispušta srce. Ti si umro; I kao i za svakog voljenog, Meni se, ožalošćenoj, čini Kao da je...

Pričaj mi o moru, o beskonačnosti svijeta o fatalnoj ljubavi o kojoj si čitao pričaj mi o čemu si se i sam pitao. Pričaj mi dok more se talasa o putniku u noći, o vjetru koji u duši duva pričaj mi o onom čega treba da se čuvam. Pričaj mi u zoru, o prvom...