Tog jutra sam se vrtela u krug u bolničkom krugu. Može li ova rečenica da prođe kao ironija? Ukoliko može, da nastavim. Nakon uspešno savladanog kordona šalteruša i medicinskih sestara, osetila sam Kafku pod rebrima. Sedam na lepljiv pod ispred sobe 216 i čekam papir. Papir za...
Dan drugi. Sedimo pored prozora. Mali kafić na ćošku. Negde u Beogradu. - Njemu donesite produženi espreso sa mlekom, a meni ćete bokal apsinta! – osmehujem se konobarici. - Mala se šali od ranog jutra. Molim te, napravi joj čaj – pegla situaciju. Konobarica odlazi od stola, a...
- Moraš hitno da dođeš! – presekla me je Nađina mama. - Šta se dešava? - Već par dana ne ide u školu, bolesna je i neće da priča. - Slušaj, nisam pripremljena za dečje bolesti i ćuškanje u školu. Moje oblasti su bajke, ljubav, sladoled i pokretne...
Nedeljom ti se javljam. Okrećem suzama leđa. Plačem otpozadi. Nedeljom zloupotrebljavam to što ne mogu da zaspim. Pišem ti. Neverovatno je to da odgovaraš. Ćaskamo. Još nam samo fali kafa. Spontanost da se ne zna da smo godinama ćutali. Nedeljom - svaki povučeni dim ima ukuse...
Biće mu boginja, U krevetu Dok satkana od strasti, Prelazi prstima, golicljivo, po njegovim grudima. Biće mu boginja, Pod oblačnim noćnim nebom Dok okupana uličnim svetlom, Osmehom topi hladne ivice Njegovog pogleda. Biće mu boginja, Sa glavom na njegovim grudima Dok izgubljena između redova, Čita mu kroz šapat stihove Prve ljubavne pesme. Biće mu boginja, Sa rukom u njegovoj, Dok ciča joj...
Posmatra me. Posmatram ga. Razbarušena kosa, brada od tri dana, izbledeli džins, opuštenost i onda sve to zaokružite u osmeh. To je on. Strendžer. Po osmehu i opuštenosti ih osetim na kilometar. Nije bio najlepši u klubu, ali je imao osmeh koji mi je potreban. Odlučuje da priđe. Odlučujem...
Čekaću te na mostovima koji nikada nisu preplivali Savu ili Dunav ili bilo koju drugu reku. Čekaću te govoreći više jezika od kojih mi nijedan, već dugo unazad, ne pomaže. Čekaću te gubeći pogled nošen isticanjem reke - reke koja me vraća - reke koja...
Romantična i duga putovanja vozom. Mirišljavi i topli autobusi. Par koji se ljubi na stanici i ne može da se odvoji. Emocije koje zaudaraju na bife i duvan. Kič emocije. Neko se opet vraća iz velikog grada u provinciju, da gurne glavu u kecelju koja...
Posle dva sata trčanja po gradu, shvatam da je ova godina bila metafora za nedovršenost. Svuda bih, a nikako sebi da dođem. Lelujam između nedovršenih ljubavi i ispita, pameti i sreće. Između slobode i one providne mnogo moderne zgrade u kojoj bih radila pravi posao. Onaj...