28 jan Knap srce

Dan drugi. Sedimo pored prozora. Mali kafić na ćošku. Negde u Beogradu.

– Njemu donesite produženi espreso sa mlekom, a meni ćete bokal apsinta! – osmehujem se konobarici.

– Mala se šali od ranog jutra. Molim te, napravi joj čaj – pegla situaciju.

Konobarica odlazi od stola, a on kreće da mi šapuće.

– Šta te spopalo, samo što je svanulo?

– Neka svanuća ne možeš da prespavaš.

– Pa si rešila da se nacicaš?

– Rešila sam da ću posle tvog nametnutog čaja da se vratim u krevet. Spavaću do proleća. Ako ljubav pobedi u međuvremenu, ti me probudi.

– Kakve veze ima ljubav sa apsintom?

Ljubav. Srce. Kutija. Knap. Apsint.

Sasvim povezane reči.

Moja drugarica Jovana poznaje neke ljude. Ti ljudi sve češće pričaju o tome kako se ljubav na kraju svede na to ko ti odgovara. Kao da je srce kutija u koju treba da se uklopi osoba. Da joj bude udobno, da joj ne bude ni preusko, ni preširoko. Nekad je neko prevelik za tvoje srce, pa imaš osećaj da pucaju šavovi. Nekad je osoba premala, pa je i ne osećaš, u tom srcu. Ili u kutiji, ako baš ‘oćete.

Jovana kaže da je poenta da bude knap.

Kažem da put do tog „knap“ mogu da preživim jedino uz bokal apsinta. Eventualno dva bokala. Kad  izađeš iz kutije i kažeš nešto iz srca.

Dan prvi. Dan pre apsinta. Sedimo pored prozora. Simpatija i ja. Mali kafić na ćošku. Negde u Beogradu.

Jedemo potaž. Potaž je tako glupa reč.

Ja sam kutija. Kutija koja je rešila da progovori.

Neprijatno mi je. Kažu da je to oznaka za odrastanje.

Crtam prstima reči. Glas je otišao u božju mater.

Konta moj nemušti govor.

Kaže da je sve to moja faza.

Kažem da sam kreten.

Sranje je kad vam je knap neko ko ne može više da se zaljubi.

Sranje je kad vam je knap prijatelj.

I kad knap ne možeš da biraš.

Jebem ti knap!

Autorka: Tijana Banović

Fotografija: Željko Jevtić