Posle tebe je napredovala duvanska industrija. Propali su bioskopi. Sklopile su se knjige. Čitalo se pod svetlom prošlosti - o prošlosti. Pospešila se kafana. I pisalo se. Do zore. Po najgušćem mraku. Posle tebe jedan sam grad glasno počela da volim jer tebe na sav glas...
- Tetka, šta radiš ispod stola? - Krijem se. - Od koga se kriješ? - Od ljudi. - Što? - Znaš, kad sam bila mala kao ti, pa me strefi neka muka mislila sam da kad se šćućurim ispod stola, malo žmurim i čekam - da će sve da prođe. ...
- ‘Ajde ženo! - Hej! Nisam ti ja žena! To što si me verio preko poruke ne znači da možeš i da me ženiš. Alo! Ništa bez šatre i petsto gostiju – po danu. A tri dana najmanje, kao Ivkova slava. Nećeš mi to uskratiti! - Hahahaha!...
Tog jutra je Milan napisao status: Sreo sam ženu o čijoj bih zadnjici vredelo napisati esej, ili bar sočnu kafansku pesmu. Tog jutra mi je moja Tufna preporučila film. Glavnom liku kreću da se dešavaju velike stvari, samo zato što je odlučio da pređe ulicu i...
Nedelja je dan kad se meni u šaci drže trešnje i gleda u beskonačnost rupa prostirke nad našim glavama. I zato mrzim kad neko nedeljom umre baš kad sam ja puna nade daleko u nebo pogledala, čak možda i videla malo, na kratko, bose, zatim...
Već par dana razmišljam o jednom tekstu. Autorka tvrdi da ljubav traje 18 meseci. Kaže, tako su rekli neki mnogo opasni psihološki proračuni. Razumem ja da su psiholozi pametni ljudi – uvek nešto zapisuju, pročitali su pola biblioteke, beli mantili im pružaju autoritet, nose lepe...
Nedeljom ja mnogo duvanim - one crvene i jake. Sa sećanjima ispijam kafe. Povremeno kašljem. Ostavljam otvoren prozor sve i da je hladno. Nedeljom zaobilazim univerzum, prokopavam razum, istražujem mogućnosti prošlosti, odškrinem vajber (ili viber) i na brzinu, kao da me neko vidi, pogledam ti...
Želim da volim neobuzdano i neukroćeno Ne kao ona goropad. Želim da se bacam u zagrljaje Kao što u snu padam u ambise. Želim da poljupcima skidam sav teret sa usana, sa lica, sa pluća. Pusti se. Pusti se. Prepusti se! Otpusti kočnice. Želim da kad dođu kasne vrele letnje noći Legneš pored mene Na topao bulevarski...
Nisam ni primetila kad je pustio muziku. Išla je savršeno tiho i neprimetno u pozadini. Valjda to tako sa njim ide – neprimetno. I mrak je pao. Neprimetno. I on sasvim primetno leži blizu mene. Sve zvuči kao soul Marka Luisa: „U mojoj sobi mrak i čim...
- Hajde, upadaj! - Nema šanse! Ja ću pešaka. - Ma, daj! Žurka je na poslednjem spratu, a ti nećeš da uđeš u lift. - Tako to ide u filmovima. Žurka bude na poslednjem spratu, pa njih dvoje uđu u lift, pa se zaglave ili krenu da propadaju....