Vreme je, Žmu. Pakuj se. Zašli smo u godine kad život izgleda kao vožnja autobusom. Gledamo mi kroz prozor, ali nismo NAPOLJU. Nismo tamo. Stajališta nam donose neke nove ljude. Stajališta nas ostavljaju bez nekih saputnika. A mi grčevito stežemo uz sebe kofer s brigama. Postoje te...

– Dobar dan! – – Hm. Izvinite… – ( Kog li se đavola izvinjavam?) – Kažite? – (Oglasila se!) – Hm, treba da predam ove pap… – Nije to kod mene! – Meni su rekli da jeste. – Stvarno? A ko je Vama to rekao? – Pa, piše na ulazu i … – Šta...

Pre nego što si se rodila sve je bilo komplikovano. Budila sam se i komplikovala sebi život. Biću dobra majka ako te naučim da to ne radiš. Imam dugoročan i jednostavan plan. Naučiću te: da budeš neustrašiva. Da osetiš sve što misliš. Da misliš sve što osetiš....

Ili: Će si bude. Pitam se: da li u bajkama uživamo toliko zato što znamo da imaju srećan kraj? I zašto je toliko teško primeniti to uživanje i na život. Znate ono, probudite se i život vam izgleda isto kao na Instagram profilu? U P. ne postoji magični kej...

Dragi dnevniče, prošle nedelje je umro Manda. A ja sve nešto ne verujem da su se za zauvek sklopile njegove plave oči. Ljudi sa onakvim očima ne mogu da umru. Američka deca fanatički veruju u Deda Mraza. Mi smo verovali u Tihog, i Prleta, i Mandu....

Sedneš u poslednji tramvaj, staviš slušalice u uši i preseliš se u neku drugu dimenziju. Čuvaš noć od budnih dok kliziš bulevarom. Na kraju stigneš do sebe. *** Deceniju kasnije, bez tramvaja, bez slušalica, u drugoj dimenziji – pretvorili smo se u noćnu stražu. Dežuramo na granicama...

  Na Balkanu vlada ono „nemoj mnogo da se smeješ – plakaćeš!“ pravilo. To je naša ručna. Da se ne daj Bože mnogo ne obradujemo! I dok trepneš – nema te. Ili si star. Ili si izgubio nekog. Ili si izgubio sebe. A nisi se dovoljno radovao. Nije...

Bila sam mala i bojala sam se mraka. Nije me bilo strah babaroge. Plašila sam se da je mrak jedno veliko ništa. U gomili strahova, za decu se nekako uvek zalepi taj strah od mraka. I svako ga drugačije vidi. Onda je tu strah od buba. Strah...

– Mogla bi malo da oladiš sa tom romantikom i izlivima nežnosti. Viber prepiska između moje Dr House sestre i mene pretvorila se u razmenu dečjih fotografija i raznoraznih fizioloških i bioloških iskustava. Kad je čije dete kakilo. Na koliko često jede. Hoće li se grudi...

U lekciji iz anatomije piše da je 70% ljudskog tela voda. U onih 30% stane sve ostalo. Koža, mišići, duša i snovi. Sanjala sam. A sanjati se još može otvorenih i zatvorenih očiju. Imali smo po 19 godina i novogodišnje sijalice na domskom prozoru u maju. Imali...