– Koleginica me ponovo pitala zašto nemam dečka i kad mislim da se udam. Ja stvarno više ne znam šta da joj kažem! – Bolje biti sam nego u lošem društvu? – Može! Teško da bi mi ona poverovala da joj kažem da nekad volim što sam...
Zvao se Mladen. I imao je mnogo neostvarenih želja. Želeo je da bude: harmonikaš, fudbaler, učitelj, pilot, „komandant bataliona“, nastavnik, trgovac, stolar, krojač, sudija, profesor, lekar, pevač. Rastao je zajedno sa Drugim svetskim ratom, siromaštvom i svojim neostvarenim željama. Igrao je fudbal i radio u fabrici....
– Možda postoji šansa da se pomirite. – Postoji, ali ja neću. – Nećeš? – Neću. On je izdao, a ja se sa izdajicama ne družim. – Ako tako gledaš stvari, svi smo mi nekog nekad izdali. – Da, ali on je izdao MENE. Možda je u pravu. Možda nije trebalo...
– Je l’ se sećaš kad smo pili u Tašu za moj rođendan, pa mi ti i Ivana pojele pola rođendanske čokolade na putu do doma? – Sećam se, sutradan si me budila da doručkujem u pet popodne. A je l’ se sećaš kad smo trčale...
Novembar je mesec za ćebe i knjigu. Divan mesec za apokalipsu. – Da ti kažem nešto, Žmu. Žao mi je. Žao mi je što nemam vremena da pročitam sve te knjige koje su napisane. Žao mi je što već sada u nečijim glavama sazrevaju knjige koje...
Martin jede burek. Masnim prstićima dodiruje očeve ruke. – Tata, jedi i ti. – Hoću. Jedi ti prvo. Koliko mali treba da budeš da misliš da je osmina bureka dovoljna za tebe i tatu? Martin je, očigledno, dovoljno mali. Ima tako, 3-4 godinice. Mršavko je. Jakna se klati na...
– Malo je glupo i neozbiljno što sam se opet zaljubila u tebe. – Ništa nije glupo kod zaljubljivanja. – Jesi li ti svestan da smo zajedno izgrickali deceniju? – Svestan. To je ionako samo osmina onog što ja mislim da s tobom budem. – Osmina? – Jeste, osmina. A...
– Društvene mreže su upropastile i muvanje i zezanje. Kafu ne možeš da popiješ, a da ne pogledaš u nečiju selfi kameru. I onda #jutarnjakafica #zezanje #mnogosmoludi #mutnaalidraga. Mutan im je mozak! – Mutna su vremena. – Znaš šta mene zanima? Može li nešto da se doživi...
U životu svake žene i karijeri svake frizerke desi se taj trenutak – velika promena koja počinje rečenicom: Šišaj me na kratko! Ne znam što smo toliko glupe, ali računam da se tako patnja prenosi na onaj nebolni deo. Kosa trpi, ali nas makaze ne bole...
Realno – nema vremena. Skinula je naočare, protrljala oči i zaklopila laptop. Na kažiprstu su joj ostale tri trepavice umrljanje maskarom. Treći dan kako nije izašla iz stana. Na stolu: – dve šolje kafe, tj. taloga. – skripta za ispit, otvorena na sedmoj strani. Tu je stala preksinoć. – šolja...