17 okt Selfi sećanja

– Društvene mreže su upropastile i muvanje i zezanje. Kafu ne možeš da popiješ, a da ne pogledaš u nečiju selfi kameru. I onda #jutarnjakafica #zezanje #mnogosmoludi #mutnaalidraga. Mutan im je mozak!

– Mutna su vremena.

– Znaš šta mene zanima? Može li nešto da se doživi kroz selfi kameru? Ili da se zapamti? Toliko se skoncentrišeš da ispadneš lepo da zaboraviš i što se slikaš. I koji trenutak fotografišeš. Onda sve gubi smisao, zar ne?

– A, pa to ti je ona teorija da je svaki trenutak poseban.

– A šta je posebno ako je sve posebno?

S. i ja smo bili deca čudnih intersovanja. Išli smo u muzičku školu, svirali smo harmoniku i učili razlaganje akorda za ispit.

Neke lestvice su bile jednostavne, uz neke smo se teže peli. (Muzika je još tada htela da nam kaže da neće uvek sve biti lako).

Jednom smo petak veče proveli slušajući S.O.A.D. na vokmenu, u parku, na naslonu klupice. Na plus 2 stepena, bez rukavica i kape. Šta znam, valjda je bilo kul da se smrzneš.

Jednom smo doživeli napad smeha usred godišnjeg koncerta, pred punom salom. Popadali smo čim su spustili zavesu. (Naš histeričan smeh se nije čuo od aplauza).

Bilo nam je lakše da se zabavimo, jer nas nije na svakom koraku čekala nečija selfi kamera.

S. i ja smo bili deca čudnih interesovanja. Ali smo bili prijatelji. Još tada, sa 11 godina. To se nekad moglo. I bez šerovanja na društvene mreže.

Jednom smo se celo veče puštali niz tobogan u opštinskom parku. I tu sam dobila životnu lekciju: da bi leteo niz tobogan, treba prvo da se popneš uz one merdevine. Isto, mnogo je važno da i u toj slobodi ne zaboraviš na prizemljenje – lako možeš da tresneš guzicom o zemlju.

Jednom smo pravili reportažu za školske zidne novine. Bez Gugla. Peške. Bili smo pravi istraživači. I tu sam dobila životnu lekciju: moraš da budeš siguran u sve što potpisuješ. Ne želiš da ti se ime provlači ispod laži.

Jednom smo zakasnili na poslednji autobus do P-a. Zanela nas „Koštana“ na pozornici. Vozili smo se dužim putem i stigli kući posle ponoći. I tu sam dobila životnu lekciju: zbog umetnosti se kasno stiže kući, ali se uvek stigne.

I sve sam to zapamtila. Svega se toga sećam.

U glavi mi je bila uključena selfi kamera.

Doduše, zastareli model.

Imala je poseban filter: sećanje ili nezaboravak.

I ništa više.

Autorka: Srbijanka Stanković

Izvor fotografije: pinterest.com