– Da ne mora toliko da se okopava, sad bih baš želela da imamo jedan vinograd. – Vinograd? – Pa, da. Znaš onaj filmski kliše: sedimo na verandi, pijuckamo vince i gledamo niz brdo u naš vinograd. A vinograd kao more! – Šta je bilo ovog puta? – Ništa...

– Koleginica me ponovo pitala zašto nemam dečka i kad mislim da se udam. Ja stvarno više ne znam šta da joj kažem! – Bolje biti sam nego u lošem društvu? – Može! Teško da bi mi ona poverovala da joj kažem da nekad volim što sam...

Zvao se Mladen. I imao je mnogo neostvarenih želja. Želeo je da bude: harmonikaš, fudbaler, učitelj, pilot, „komandant bataliona“, nastavnik, trgovac, stolar, krojač, sudija, profesor, lekar, pevač.   Rastao je zajedno sa Drugim svetskim ratom, siromaštvom i svojim neostvarenim željama. Igrao je fudbal i radio u fabrici....

– Možda postoji šansa da se pomirite. – Postoji, ali ja neću. – Nećeš? – Neću. On je izdao, a ja se sa izdajicama ne družim. – Ako tako gledaš stvari, svi smo mi nekog nekad izdali. – Da, ali on je izdao MENE.   Možda je u pravu. Možda nije trebalo...

– Je l’ se sećaš kad smo pili u Tašu za moj rođendan, pa mi ti i Ivana pojele pola rođendanske čokolade na putu do doma? – Sećam se, sutradan si me budila da doručkujem u pet popodne. A je l’ se sećaš kad smo trčale...

Novembar je mesec za ćebe i knjigu. Divan mesec za apokalipsu.   – Da ti kažem nešto, Žmu. Žao mi je. Žao mi je što nemam vremena da pročitam sve te knjige koje su napisane. Žao mi je što već sada u nečijim glavama sazrevaju knjige koje...

Martin jede burek. Masnim prstićima dodiruje očeve ruke. – Tata, jedi i ti. – Hoću. Jedi ti prvo. Koliko mali treba da budeš da misliš da je osmina bureka dovoljna za tebe i tatu?   Martin je, očigledno, dovoljno mali. Ima tako, 3-4 godinice. Mršavko je. Jakna se klati na...

– Malo je glupo i neozbiljno što sam se opet zaljubila u tebe. – Ništa nije glupo kod zaljubljivanja. – Jesi li ti svestan da smo zajedno izgrickali deceniju? – Svestan. To je ionako samo osmina onog što ja mislim da s tobom budem. – Osmina? – Jeste, osmina. A...

– Društvene mreže su upropastile i muvanje i zezanje. Kafu ne možeš da popiješ, a da ne pogledaš u nečiju selfi kameru. I onda #jutarnjakafica #zezanje #mnogosmoludi #mutnaalidraga. Mutan im je mozak! – Mutna su vremena. – Znaš šta mene zanima? Može li nešto da se doživi...

U životu svake žene i karijeri svake frizerke desi se taj trenutak – velika promena koja počinje rečenicom: Šišaj me na kratko! Ne znam što smo toliko glupe, ali računam da se tako patnja prenosi na onaj nebolni deo. Kosa trpi, ali nas makaze ne bole...