Zbog čega se sve nismo lomili. Od nečeg mora da se umre. To je bila Norina parola u srednjoj školi. Naša mladost je bila šifra za sva rizična ponašanja. Godinama smo stizale kući u zoru. Jastuke smo šarale šminkom i suzama. I bilo nam je bitno...

„Mame, rađajte deci sestre, jer sestre postaju tetke, a tetke su najlepši, nezamenljivi dar svakom detinjstvu.” – Znaš da ću morati u nekom trenutku da pomenem da si trudna? – Je l’ baš moraš? – mršti se moja Dr House sestra. – Pa, realno, nije da...

Sva velika rešenja nam dolaze posle ovog pitanja: šta se tripuješ? Nije bitno koliko godina imaš, znaš da komplikuješ stvari bezveze čim ti upute to jednostavno pitanje. Šta se tripuješ? To je pravi trenutak da prestaneš da mrsiš svoj život tamo gde je sve fino začešljano. Misliš da on...

Kad gaziš od dvadesete do tridesete najbitnije je da se ne plašiš. U tome je valjda fora. 2007. „O zašto, čudo moje, odlaziš od mene da bi nekom drugom bila samo žena?“ Piše na zidu iznad Leinog studentskog kreveta. To je naša dijagnoza loše načinjenog izbora. Dijagnoza straha....

Imam dete u torbi. Ne znam da li je dečak ili devojčica. Kažu, ako ti stomak ide nalevo onda je dečak. Ako ti je stomak „šiljast“ onda je sto posto devojčica. Možeš da vrtiš burmu na nekom lančiću iznad stomaka – ako se klati horizontalno, devojčica,...

– Mnogo ti skup ovaj lek – požalila se jedna Ciganka mojoj mami. Ljudi imaju tu simpatičnu naviku da preskoče lekara i da se posavetuju sa farmaceutom. Apotekar nam je prijatelj, lekar na dohvat ruke, trgovac, „dušmanin“ zbog kog je baš naš lek toliko skup. Apotekar...

Živeli smo u malim stanovima, u četvorokrevetnim studentskim sobama. Sa čudnim stanodavcima i još čudnijim cimerkama. Imali smo male godine koje vrište da su velike. I dovoljno je bilo obući zelene pantalone i crvenu košulju da se Beograd pretvori u najlepše mesto na svetu. Čitali smo...

Nensi je rekla kako joj je dosta onih saveta kako da u pet koraka: središ svoj život, osvojiš njegovo srce, raskineš za sva vremena. Valjda zato što nikad ništa u životu ne dođe u koracima. Kad te dohvati uglavnom liči na cunami. Ostaneš bez hodanja, bez...

Znam da zvuči otrcano, ali ja stvarno volim svoju trudnu ženu. Ona je sada veća nego ikad. Okreće se kao morž u našem kauču svaki put kad okrene stranu romana koji čita. Kad stanemo na vagu – lažemo se. Ona kaže da ima manje, ja...

– Misliš da ljubav ima rok trajanja? – pitala me je Anđa. – Odakle sad to? – Bila sam na nekoj tribini „Da li ljubav traje večno?”, pa me zanima tvoje mišljenje. – Išla si na tribinu na kojoj su te ubedili da ljubav ne može da...