Dokle ćemo da se zezamo? Da hodamo na prstima pored uspavanih snova? Da se pravimo da dišemo dok se smog meškolji u našim plućima? Dokle ćemo da se pravimo da je normalno biti sam među ljudima? Dokle ćemo da se pravimo? I kad je postalo pogrešno...

Ovih dana se internet usijao od rastanaka. Ljudi odlaze. Računam, to sigurno nije lako. Rešiti se. Otići. Pisati pismo o tome. Računam, najteže je opraštati se. Rastati se. I uopšte nije lako čitati ta pisma. Prvo te obuzme neka žalost. Pa pomalo slegneš ramenima. Onda te iz...

Kad sam ga prvi put videla nisam mu zapamtila ime. Izgubilo se negde u mnoštvu pozdrava, kao da se poigrava sa mnom. Kao da je znalo da je to poslednje ime na svetu koje ću da zaboravim. Kada smo prvi put podelili čašu piva nisam znala...

Moja Dr House sestra je moja prva lekcija o različitosti koja se bezuslovno voli. Kad smo bile male, ručale smo samo da bi nam dali da pojedemo nešto slatko. Od kafe je tada deci rastao rep. A mrak je pretio da i bez toga proguta čak...

Šta se desi u trudnoći ostaje u trudnoći. Nikad me još nisu ovoliko pitali kako sam. Za nekog ko je tvrdoglavo navikao da kroz sva zdravstvena stanja prolazi sam i na nogama – nije mi lako da shvatim da je drugo stanje zeleno svetlo za sva...

Ne postoji formula za magičnu sreću. Ili si srećan ili nisi.   Kad bismo želeli sebi sve ono što poželimo drugima u prvoj nedelji u godini, nikad ne bismo imali neostvarenih želja. Zažmuriš i poželiš: zdrav sam. Smejem se. Zaključila mi je pet iz matiša. Upisala sam...

Neki počeci nas iznenade. Ne možeš ih zavezati u čvor sa novogodišnjom jelkom, pričom o Deda Mrazu i preokretu koji sledi. Nekad se početak desi negde u sredini. Obično ga Žmu izmisli, a ja nažvrljam. – I šta bi ti bio u sledećem životu? – Čobanin...

– Što gledaš to? – Ej, iz dosade. – Iz dosade? – Da, kad bolje sagledaš situaciju, to je izvanredan društveni eksperiment, znaš? Svi iole obrazovani ljudi treba to da pogledaju s vremena na vreme. – Zašto? – Da vide kakvi sve profili ličnosti postoje. – Za to postoje knjige. – Ma,...

– Nemoj da joj persiraš, ona ne voli kad joj persiramo. Uostalom starija je od nas samo deset, jedanaest, dvanaest godina… – kaže Vik petnaestogodišnjoj glumici u Školi filma. – Duhovito, Vik! Koliko imaš godina, Mila? – pitam s osmehom. – Petnaest, a ti? – Mila me...

Ima tako nekih dana kad bi se uvukao u ćebe kao u čarapu. Kad bi utrčao u neku knjigu kao u završnicu velike i naporne septembarske trke. Kad bi sebi bio mali čovek iz radija – pa da slušaš samo odabranu muziku, odabrane uspomene. Audio –...