Ugrejala sam ti postelju prostim rečima, uzdasima i isprekidanim izgovaranjem tvoga imena. Utoplila sam ti pokrivače svojim drhtajima, povicima i neumornim hvatanjem za tvoje telo. Izmorila sam te, svojim ljuljanjem kroz sanjivu pomrčinu tvoje sobe, guranjem tvog tela na meni, pored mene, ispod mene, stežući...
Ako ti ikada napišem pesmu, ta pesma neće sadržati nijedno slovo tvoga imena, neće imati nijednu reč koja bi mogla nagovestiti, da se u toj pesmi radi baš o tebi. Kad napišem tu pesmu, znaćeš da je tebi posvećena onog istog trena, kad je budeš čitala… ako je zapravo ikada...
Jednog dana Deliće nas samo milimetar pomešan sa juče i sada. Dobro jutro, tugo teški su ovi dani u kojima snivam svoj beskraj zvani milimetar. Na koži tragovi vrelih uzdaha i ožiljci vremena, ispisana slova velikih reči. Dobro jutro, bolna rano, želiš li isto što i ja? Beskraj ukrašen letom leptira i tragovima vremena. Ne udaljavaj se...
Ne pokazuj, molim te, zenico moga oka, svoje dubine. Uništiće, crne ptice, one rugalice, tvoje najlepše leptire. Ne pokazujte, trepavice moje, gde se krije sreća. U kom uglu se sastaju, sićušne kapi koje liče na perle. Ne dozvoli suzo, da te prevare, oni što liče na...
ne mogu da čujem gde stojiš. ne osećam ti ritam pluća. a stopala, je l' su prazna? oljuštile mi se korice, stranice mirišu na prošlogodišnju jesen. sipaće mi novu među trepavice. slivaće se u oči , boje. izgubiću i njih. kroz utrobu, ruke su pustile korenje i polomile mi kičmu. nepomična. čekam novu jesen. Autorka: Valentina Baktijarević Izvor fotografija: pinterest.com...
Menjam te u sebi jer u očima ti vidim vašar dugu Na dlanovima boje večnosti Na noktima se oslikava treperivi strah Tvojim malaksalim telom plešu svoj poslednji Ples oproštajne brige. Potraži me u vrtlogu nade, iskopaj me iz oproštajnih korova Sačuvaj me od straha, znaš ti odlično da se ja plašim...
Prvo prolazite kružne pokrete oko srca jedno drugom. Kao da se radi o nekom neprocenjivom umetničkom delu. Obazrivo, tiho i pomalo pobožno. Sa velikim poštovanjem i zazorom. Onda ti kružni pokreti prerastu u korake. Zajedno pešačite, upisujete vašu ljubav u mapu ulice, naselja, grada. Posle se...
Najpre vas obuzme nepoznata radost kad stavite dve četkice u istu čašu. Kao to je sada smisao univerzuma. Zajedno perete zube. Nije vam teško da se budite u isto vreme. (Čak i kad radite u različitm smenama). U početku, zapravo i nema težine. Samo lakoća prve...
Kože se dodirnu kao mekana platna. Prsti postanu žičani instrumenti. Muzike ima i tamo gde je najtiša tišina. Sve je ispravno. I tamo gde su krive krivine. (Kad se telo nagne i savije u luk u kuku). Pregibi postaju autoput po kome se niko ne vozi....