Jer to možeš. A zar baš to nije najveći blagoslov? (Da,zvuči kao izlizana fraza, ali, samo razmisli). Jer je prošao i ovaj težak dan. I sada mozeš odmarati. Razmotriti sve ponovo. Ili, najbolje ,zaboraviti. Jer je svanuo novi dan. I,ko zna šta te u njemu čeka. Nadao...
Vreme se rastegne do svojih šavova. Tišinom se okupaju dani. Čekanje prvo pecka. Kao kad se slučajno opečeš mlekom ili kafom. Samo na trenutak bude oštro, posle i zaboraviš da te boli. Al’ je tu. Postane jasno da neće baš samo od sebe da prođe. Jer...
Drum, kolovoz. Asfalt pregažen tolikim točkovima. Nemi svedok pokreta,odlazaka i dolazaka, pa i nesrećnih slučajeva. Siva,vecito izbledela pojava, bez koje danas ne možemo zamisliti život, a koja je vazda izranjavana, probušena. Životni put. Naši dani, sve ono što prolazimo i što formira nas same, onakve kakvi...
Znaš li da pesak među mojim prstima Ne otiče tako hrabro u punoću mraka? Jednom ćeš mi se zagledati u dlanove I primetiti na njima milion bolnih otisaka zvezda. Nisam znala da ih čuvam onako kao ti. Zarivala sam ih u kožu zajedno sa sopstvenim noktima. One su okrvavljene, bez daha...
Jedno od mnogih leta kada su svi prijatelji i kumovi, jer familiju i nemam, bili kod nas u vikendici; kada je kuma spremila prženice za doručak. Pitala me je da li mi se dopadaju, a ja, jezičara i slučajno iskrena, pre nego privržena i pristrasna,...
Moja tetka kaže da uopšte nije glupo što se zaljubila u 56 godini i što je sad zbog toga ogovara cela rodbina. Gledala sam je preko šoljice za kafu i rekla: „Ko šiša rodbinu!“ A u sebi sam je pitala: „Zar ti nije žao što...
Volela bih da znam kako si prvi put nekog grlio. Da li su tvoji prsti isto ovako golicali nečiji vrat i tražili nemoguće stvari. Neke ljubavi su kao ona šećerna vuna. Zalepe ti se za pogled, zube i prste. Od njih ne možeš da se opereš....
Tad kad te nisam poznavala, zamišljala sam da me razumeš kad me gledaš u oči, pa sam se pravila pametnija no što jesam. Kao: mene nije lako osvojiti. Kao: ja i ne želim da me ti osvajaš. Kao: mi se samo družimo. Klinački sam nasela...
Da li si voleo led u mojim rukama? Ja jesam. Bio je lak i topao, Mirisao je na mentu i plavu kosu. Smejao se sa mnom. Da li si voleo so na vrhovima mojih prstiju? Ja jesam. Rumenela se na jagodicama, Bila je slatka i ljubila se sa njima. Vrištala je sa mnom. Da li...
Dozvoli nebu da procuri kroz krov od peska i vode. Šareno nebo, Nebo boje majčinog mleka, Nebo boje njenog osmeha. Dozvoli mu da mi i ono jednom priđe I obgrli moju minijaturnu figuru Pipcima od izlizane večnosti. Ako me to nebo ikad ponese sa sobom I nikada me više ne vrati, Ne krivi ga. Zagrli...