Ulazi sama i seda za šank. To je oduvek htela da uradi, a sada ima i povod. Gleda levo - desno po zidu punom flaša i brzo se odlučuje za kajsiju. Barmen, mlađi lik, nepunih tridesetak godina, poseže za sokom u frižideru. „Druže, nismo se razumeli...
To i nije njena, već Ružina ulica, kojom prolazim i razmišljam, o devojci, sa kojom sam se osetio najviše živim, i srećnim, javljaju mi se ta osećanja, nasuprot prolasku pored groblja, pobogu, pomislim, ovi nadgrobni spomenici i krstovi, kao da proviruju iznad zidova, i upozoravaju prolaznike šta im sleduje. Samo još kroz tu ulicu razmišljam o tebi, morao sam...
-Vidim da ti je teško. Hajde, plači. - Vidiš da se smešim. - Vidim da ti se ta bora između očiju još dublje urezala, a taj smešak ti je bajat. Vidim i da si mi sve zvezde oterala. Hajde. -Kako to misliš da plačem? -Lepo. Kao i sve žene....
Kada zatvorim Vrata sobe A otvorim Vrata bola I ugasim svetlo A upalim mrak Legnem Napravim mesta Za suze Bol Nostalgiju Tada pišem o tebi Tada postaješ stvaran. Autorka: Marija Jovanović Fotografija: tumblr.com ...
Dobro se sjećam tih dječačkih godina, pokojna mati bi pržila šećer i od njega sa štapićima pravila ukusna lizala i onda...
U ratu se otpijala cikorija i deca su nosila lepljivo sunce na nadlakticama Tamo sada kao i svuda iste pesme pevaju Mater je spavala na niskom jastuku Sada joj pod snom sedi planina Zbog dečijih pluća Etna je savila kičmu Od vatrenog kašlja A stari Nikola Nosač mleka u našem naselju Nije ustao već dvadeset godina Samo jednom...
Zagrli me, najčvršće. Da me zaboli više od tebe. Kada se budemo sreli, u nekom pokislom gradu, između tramvajskih stanica, gde putnici nervozno pale cigare ispod svojih kišobrana. Samo me zagrli tad. I ništa me ne pitaj. Ne bih znala šta da ti odgovorim. Ne pitaj me o budućnosti. Ne podsećaj me na...
Teška nedelja. Jurimo se, tražeči se na onim mestima sa kog je ono drugo baš maločas otišlo. Moje misli stižu kasno tamo odakle si ti baš odlutao. A ti se uključuješ u priču onda kad sam ja već o tome prestala da razmišljam. Nekako lako se svi drugi uklapaju...
– Hajde de majka, nit’ sam ja sis’o kad sam bio mali, nit’ je ćale imao previše materijala za igru. Čujemo se kada završiš. Budi jaka kao što jesi! Prekinuo sam vezu. Dva sata kasnije se javila, izašla je iz operacione sale, odstranili su joj maligni tumor...
Strah i samo strah bio je svuda oko mene. Jednostavno se uvukao u svaku poru moga tijela, u svaki ćošak trošne stare gotovo ruševne kuće. Na svakom koraku osjećao sam njegovo prisustvo, njegov nadolazeći dah, što se kao kuga širio posvuda. Niko nije primjećivao unezvjereni...