Onog trenutka kada sam prvi put otvorio oči, talas miline me je zapljusnuo i učinio da ih ponovo spokojno sklopim, predvođen tihim, umilnim šapatom koji je od nekud dopirao. Ne sećam se kako su me oslovili u tom trenutku, ali mogao sam da osetim plimu...
Ako je krigla puna piva, Ako je cigara tek zapaljena, Ako je sve to lepo...
Uštedeo sam za taksi i nešto sitno Došao, sačekala si me. Otišli smo u kafić, radila je tvoja rođaka. Tu je bila i tvoja sestra I drugarica, i njen dečko Svi smo popili kafu i razgovarali. Kasnije smo u prodavnici uzeli pivo. Rekla si – nećemo u šumu, izletište ili kraj reke Idemo...
Blog za knjigoložnike Prerazmišljavanje postoji već 2 godine. Bavi se recenzijama knjiga, od kojih su neke objavljene i na sajtu blacksheep.rs. U četvrtak, 1. decembra u 19h u Novom Sadu, Prerazmišljavanje ima čast da ugosti banjalučkog putopisca Borisa Maksimovića, povodom drugog izdanja njegove knjige „Hadžiluk plemenitom...
- Šta ti nosiš u svom emotivnom prtljagu? - Nesposobnost da zavolim ponovo. - Uf. - I crno. I zaobilaženje mesta koja me bole. - Misliš da je poenta u zaobilaženju, ako već vučeš prtljag? - Poenta je u tom mestu. Ono je uvek tu, a ne i neko zbog...
Volim kad duva vetar. Podseti na jesen, Koju sam skoro zavoleo, Uz kuvanu rakiju, Magloviti Beograd, I miris opalog lišća. Jebem mu mater, Pre devet godina, Otišao je Prele. Pre par meseci i Gaga. Ostali smo sami Beograde, Dobro, malo džeza, I puno piva, Jeftinog vina, Vinjaka, Iste one kuvane rakije Koja me navukla na jesen, I miris jeseni, Tužna moja jeseni, Kako je...
Svaki roman je na svoj način hronika doba o kom govori, a umešnost i (ne)svesna namera autora jesu ono što će odrediti njenu smer i ishod. Stendalov najpoznatiji roman, kod nas poznat pod svojim okrnjenim nazivom "Crveno i crno", u svom originalnom nazivu "Le Rouge...
A može li da te sakrijem od drugih? Pa da mi se ujutro uvučeš pod pokrivač i nevidljiv me dodiruješ i ljubiš, Golicaš usnama umotaš u svoj zagrljaj. I dok ležim okupana suncem na plahtama ustaneš i kuhaš mi kafu. I onda mi u susret lete dvije šoljice i kolač od narandže, a...
Postoji izvesna sorta ljudi koji imaju potrebu da se poveravaju potpuno nepoznatim osobama. Umesto da se suoče sa onim što ih tišti, oni prosto uživaju vrebajući žrtvu kojoj će izložiti svoju muku precizno i detaljno, kao i bezbroj puta do tada, oslobađajući se time bremena...