Tijana je zauzeta. Boji snove. Tri male prostorije na Dorćolu pretvara u oazu za crne ovce. Naučila je koje se vrste lepkova koriste za različite materijale i koliko im treba da se osuše. Zapamtila je imena svih prodavaca iz obližnje farbare, jer ih ovih dana...
Noć opseda Dok se senke po zidovima Spajaju u jednu tačku crnila Sve je odavno zamrlo Sem jednog svetla U jednoj sobi Gde vreme stoji. Magični trenutak postojanja Opravdava zašto volim noć I ublažene demone Koji spavaju duboko u meni Kao i svi ostali negde tamo Jedini sam budan kada svet ne diše. Kazaljke se više ne čuju Osećam se...
Ponekad banalan život izgleda kao krajnji cilj pravi nivo potreba. ogovarati komšiju, izbegavati posete, ići na proslave, kovati osvete. voditi decu u školu ići na posao od sedam uspostaviti kontrolu nad svojim večerima gledati seriju na RTS-u gledati film na Prvoj smejati se lako varljivom humoru Andrije Miloševića. Nikad banalan život nije krajnji cilj to je zona komfora psihičke zabiti. Ni časovničar nema...
Ne može ljubav da se meri veličinama koje ne poznajemo. Kako da znam koliko je to odavde pa do Meseca? To zavisi od doba dana, pa od dana u mesecu, pa od meseca u godini i tako u krug. I nikad nije isto. I nikad...
Neki iza sebe imaju Ispunjen život Dok je sve što ja imam Par ispunjenih dnevnika Snove ispunjene čudima Par pesama ispunjenih mnome Jednu teglu ispunjenu vazduhom Šolju ispunjenu kafom Pikslu ispunjenu pepelom Nadanja ispunjena nezadovoljstvom Reči ispunjene tišinom Noći ispunjene nesanicom Sećanja ispunjena tugom Sreću ispunjenu prazninom I to je sve A i previše za mene Za osobu ispunjenu nemirom. Autorka: Marija...
Taman posla!, reći će mnoge od vas. Ali kažem vam, da, iako je čovjek čovjeku vuk, žena je ženi drug. Priča uvijek ima dvije strane, tako i ova. I ja sam imala tu nesreću da me u bunar gurnu žene. Da mi se smiju puknutoj...
Dobro je što su mi dodelili Milutina dok ovog debelog sprovodim do štaba. Milutinu verujem. Već dve godine smo u ovome. Ali svojim pištoljima verujem najviše. Službeni je u futroli. Zaplenjen od Nemaca. A moj lični – zadenut za pojasom iza leđa. Ponekad u ruksaku....
- Tužan sam. - Zašto? - Zato što u prečniku od tri hiljade kilometara oko mene ne postoji nijedna osoba koju volim. – rekao je. Ja, s druge strane, nisam znala šta da kažem. A ne znam ni sad, jer - očajna sam u nedostajanju. Ne umem da...
Moja prabaka bila je div. Tako mi je mama rekla, još kad sam bila sasvim mala, kao pasulj, kao zrno pirinča. Nije moja prabaka bila div zato što sam ja bila minijaturna, već zato što se ona mojoj majci činila neprestajućom. Stalno je rasla, na...
Kao i svakog vikenda Svratim do svog bara Gde se skupljaju oni koji su odustali od života, Okoreli pijanci, večiti sanjari Povremeno se pojavi neko novo lice Koje se više nikad ne vrati. Klimnem glavom starijem gospodinu u uglu šanka On je uvek ćutljiv i pije iz svoje krigle, Zatim se penjem uz drvene...