20 nov Ne služimo pijane goste!

Ulazi sama i seda za šank. To je oduvek htela da uradi, a sada ima i povod. Gleda levo – desno po zidu punom flaša i brzo se odlučuje za kajsiju. Barmen, mlađi lik, nepunih tridesetak godina, poseže za sokom u frižideru.

„Druže, nismo se razumeli…ˮ, počela je devojka prekorno.

Barmen se okreće i gleda je dok mu je flašica još u ruci.

„Ja bih rakiju.ˮ, nastavlja.

Barmen se nasmeje. Misli da se šali. Spušta flašicu na šank i čeka potvrdu.

„Ja bih svoju rakiju, ako može. Mislim, punoletna sam…ˮ, izgovara cinično.

Barmen kaže da može, baca malu čašu iza leđa, hvata je spretno i toči. Devojka pije naiskap i okreće je naopako.

„Moliću još jednu!ˮ

Ovaj pravi još veće kerefeke sa čašicom i opet sipa.

Devojka drugu srče polako.

„Posustaješ!ˮ

Gleda je i smeje se, pa stavlja lakat na šank pokazujući svoj preplanuli biceps do pola otkriven i ruku do lakta istetoviranu.

„Je l’ ti to iz žvake?ˮ, pita devojka nezainteresovano.

„Šta?ˮ, kaže barmen, praveći se da ne razume.

„Pa te tetovaže i to? A i zeznuli te ovi, ovde su rukavi na uniformi nešto kraći…ˮ

„Što si duhovita…ˮ

Barmen kreće da kuva kafe i pravi limunade. Konobar čeka. Gleda devojku, smeška se i klima glavom. Klimne i devojka. Kada konobar ode, kaže:

„Molim još jednu.ˮ, i udara rukom o šank.

Barmen sipa i stavlja suncobrančić.

„Za damu!ˮ, cereka se ironično.

„Baš ti hvala. Kupio si humor od bakšiša, pa se sad rasipaš?ˮ, devojka uzvraća.

„Uuuuu, što tako nisko?ˮ

„Uvredio si me. Niti sam ja manje dama što pijem rakiju, niti si ti veći šmeker zbog ovog prašnjavog govneta koje si mi stavio u čašu.ˮ

Kao da je đavo ušao u nju. Svesno izigrava kabadahiju iz vestern filmova.

Barmen joj okreće leđa i počinje da pere čaše. Devojka srče novu rakiju i gleda u njega. Pozadi na majici ima logo kafića i neku reklamu, a napred isto to, samo manje. Lepo izgleda. Mogao bi da joj se dopadne.

Dosadno joj je pa vrti prstom po mokrom šanku, a i rakije više nema. Barmen vidi šta devojka hoće, pa stavlja čašicu i sipa. Bez kerefeka, bez suncobrana. Samo kaže „Izvoliteˮ i vraća se pranju.

Devojka ga doziva: „Hej!ˮ

Pomalo joj se muti i ima potrebu da mu što pre skrene pažnju.

„Hej!ˮ

Ne okreće se.

„Miloše, Dragane, Jovane, Marko, Ivane, Đorđe, Slobodane, Živojine…  To ime znači život!ˮ

Vidi kako mu se gornji deo tela trese. Smeje se.

„Znači, Živojin?ˮ

Barmen se okreće i cereka se.

„Nije Živojin, a vala nije ni Ej, ni Hej, ni Druže…ˮ

„Slažem se i izvini.ˮ, kaže devojka okrećući očima.

„Barmen.ˮ, pruža devojci ruku.

„Pijandura u pokušajuˮ, pruža i ona.

„A osim toga?ˮ

„Blogosklepavač…ˮ

„Ko Keri Bredšo?ˮ, pita barmen.

„Ne, nego ‘ko Škabo Maestro’!ˮ, uzvraća devojka.

Gleda je zbunjeno.

„Nema veze, ali nije kao Keri, više je kao ja i neka moja promišljanja.ˮ, kaže devojka.

„Na temu?ˮ

„Na raznorazne teme. Pokušavam da opišem miris, zrak sunca i zvuk.ˮ

„I kako ti ide?ˮ

„Odlično, vidiš da pijem.ˮ

„Iz Beograda si?ˮ

„Aha, a ti?ˮ

„Iz Subotice.ˮ

„Koja te voda nama donela?ˮ

„Tu sam zbog jedne devojke. A koja je tebe donela na rakiju u 11 ujutru?ˮ

„Ja sam ovde, jer sam konačno dala ispit koji sam učila mesecima. Proslavljam!ˮ, kaže devojka.

„Pa što si onda nadrndana, čoveče, šta sa tobom nije u redu?ˮ, razrogačio je oči.

„Osećam se prazno. Kao da mi je neko otkinuo deo života. Idem i mislim, mislim…šta dalje…ˮ

Gleda je kao da laže, kao da se pretvara, po njegovom mišljenju drugi bi skakali od sreće.

„Mnogo ti misliš za jednu ribu iz Beograda.ˮ

„Mnogo dobro govoriš srpski za jednog Mađara.ˮ

„Subotica, pa odmah Mađar…ˮ

„Beograd, pa odmah splav. Jbt imamo mi i škole ovde.ˮ

„Aha, ali dama i taj rečnik…ne ide to.ˮ

„A koji to rečnik ide uz damu? Imam nekoliko njih kod kuće, pa ću sledeći put da ponesem jedan i da ga stavim na šank.ˮ

„Sviđa mi se ta tvoja igra rečima.ˮ

„Meni se sviđa ova rakijaˮ, ispija poslednji gutljaj, pokazuje na čašicu da bi joj sipao još i stavlja suncobran iza uha.

„Ne služimo pijane goste!ˮ

Devojka ga gleda sad već prilično narogušena, pa zaboravlja na igru: „Igore, nisam pijana.ˮ

„Mala, pijana si kao letva. Zovem ti taksi i pališ kući.ˮ, okreće neke brojeve telefona i ubrzo kaže: „Par minuta.ˮ

„Igore, budalo, sve si pokvario. Što si uopšte i dolazio?ˮ, opire se devojka i jedva ustaje sa stolice. Prepiru se neko vreme, a onda stiže i taksi.

„Evo ti ga taksi.ˮ, uzvraća Igor i izvodi je napolje.

Posle borbe, devojka pristaje i ulazi u kola, a Igor mahne taksisti. Devojka spontano kaže: „Igore, nisam pijana, a vi…pratite onaj auto!!!ˮ

„Ispratiću ja tebe do hladnog tuša!ˮ, kaže taksista.

Devojka se prepadne od poznatog glasa.

„TATA??? Tata!!!ˮ, viče i vrpolji se na zadnjem sedištu, hoće da izađe, ali je zaključano. „Ubiću onog malog kretena, je l’ mu Borko dao broj?ˮ,

„Ostavi brata na miruˮ, kaže tata mirno, „a mi sad lepo idemo kući da proslavimo položeni ispit. Napravila je mama pitu i tulumbe i rusku salatu…Tako se to proslavlja, a ne kao ti…ˮ

„Nemoj, tata, muka mi je!ˮ

„I tortu, onu sa kokosom, i meso, ima malo čvaraka, a ima i sarme i slanine…ˮ

„Tataaaaaa!!!ˮ

„I uzeli smo i mast, onu u crevu, znaš, pa ćemo to da pretočimo…ˮ

Devojka urla: „Igore, životinjo!!! Džabe si dolazio, nikad nećemo izaći na to piće, je l’ ti jasno???ˮ

Čuje se smeh sa „druge strane žiceˮ.

„Upravo jesmo.ˮ, kaže barmen.

„Ubiću te, svega mi!ˮ, urla devojka i dalje.

„E, kupi humor i pozdravi ćaleta.ˮ

A u pozadini nastavlja uz telefonsko TU-TU da se čuje i: „Biće i neko meze, neka rebarca, sutlijaš i griz, aleva paprika…a mast, jesam li ti spomenuo mast onu najmasniju?ˮ

„Tataaaaaaaaaaa!!!ˮ

Autorka: Sanja Janković

Fotografija: piabay.com