Završiš tako s nekom nepoznatom devojkom, u nekom nepoznatom stanu i u jednoj avgustovskoj noći volite se za čitav život. Zagledani jedno u drugo, ne pominjete prošlost, ne pričate o budućnosti, briga vas je šta će biti posle - samo se volite, volite i volite....
Za moga dedu beše to još jedan naporan letnji dan. Vukao se kući preko užeglih ulica svog malenog sela. Na kraju sela čovek je zidao kuću. S obzirom da je deda bio vešt građevinac dobio je poziv da izvrši radove. Tog suvog dana stavljali su...
Većina ljudi u Bezimenom Gradu ima neko bolesno zanimanje ili zanimaciju. Najviše je dilera droge i sveštenika. Jedni trguju narkoticima, a drugi ispovestima. Ponekad se trampe. Ljudi mi se ispovedaju stalno. U početku mi je to bilo zanimljivo, znam da ljudi u suštini žele samo da ih...
Jednom, kada sam posjetio mjesto za psihički odmor – mjesto gdje ljudi dolaze kako bi pobjegli od ludila ovog surovog svijeta, susreo sam veoma zanimljivog gospodina. U prostranom dvorištu, gdje su uvaženi gosti ustanove odmarali svoje umove, dotični gospodin nije odmarao. Gospodin je vukao usisavač...
Usnuli grad samo što se nije probudio. Na horizontu je tek jedna linija boje narandže, kao nagoveštaj dana koji dolazi. Ona stoji na vrhu oronule zgrade i posmatra. Na sebi još uvek ima maskirni šorts, ukombinovan sa pocepanim crnim čarapama (mnogo više nego što pamti...
Mrtvačnica je bila hladna, mračna, memljivih zidova i ustajalog, trulog mirisa, koji su mrtvaci ostavljali za sobom. U velikoj sivoj prostoriji bleda beživotna tela meštana provodila su poslednje sate ovozemaljske egzistencije. Svaki put kada bi neko u gradu otišao na večna lovišta sablasne senke zaplesale...
– Znaš šta je nostalgija? Ne! Nije ono što misliš. To je ono kada ti nedostaje nešto što nisi ni imala. Kad hoćeš da ti se vrati nešto što nije tvoje. Ali, ti verovatno ne veruješ da je tako...
Opet se prosuo po njoj. Guma je zacvilela ispod njegovog tela, dok se umoran i znojav, prebacivao na svoj deo kreveta. Kada se opružio, sačekao je par trenutaka da mu se bilo uravnoteži i prestane da udara po kapcima, kao da se sva krv sjurila...
Bio je to dan kada su se očevi vraćali sa robije. Sjećam se, mali Slavko je uvijek bio radoznao u pogledu svog oca. Otac mu je odveden na robiju nedelju dana posle njegovog rodjenja. Uspio je da ga pridrži par puta i poljubi u male rumene...
„Šta imaš u džepu?“ Izgovorila je punim ustima, halapljivo mičući vilicama. Nisam isprva mogao da razaznam šta me pita, jer je humus u njenim ustima utišao i razmumlao slogove, ali sam nekako pratio obrise tih glasova i najzad razumeo. Ne čeka moj odgovor. Sedi za...