Radovi se primaju do 15. septembra 2014. godine na adresu Gradska narodna biblioteka „Žarko Zrenjanin“, Trg slobode 2, 23000 Zrenjanin, Srbija, sa naznakom: za Konkurs Ulaznica 2014. Radovi se ne mogu slati putem e-maila. Tekst se smatra objavljenim ukoliko se nalazi u knjizi, časopisu i/ili na internetu pre...
Omladinski centar CK13 iz Novog Sada raspisuje književni konkurs za sledeće kategorije tekstova: - poezija, - proza, - dramski tekstovi, - međužanrovski tekstovi i - esej. Na konkurs se mogu prijaviti svi, bez obzira na godine, mesto stanovanja, imanje ili nemanje književnog i/ili naučnog iskustva, objavljene knjige ili rukopise koji su...
Miris arhivske građe i njena slika na stolu. Tek joj je dvadeset i prva, ali njene oči su izvor ozbiljnosti i posebne strasti koja osvaja muška čula. Fotografisana iz profila sa blagom tugom na licu, prefinjena, u zimskom kaputu i prćasti nosić...
''Dodirnuo sam lice izvan života na mestu lakšem od prozirnog ogledala, gde se sliva odraz sveta''. Veselnik, vraćao se kući isprekidanim hodom, prateći, kako je on to mislio, ritam kiše, a ne čašice, ponavljajući ovu besmislicu kao mantru. Precizni korak prekinuo se u procepu između...
Izdavačka kuća „Alma”, u saradnji sa „Beografitima”,organizuje XIII konkurs za najkraću kratku priču. Šalju se do tri neobjavljene priče ne duže od 15 redova (900 znakova). Nema nikakvih tematskih ili žanrovskih ograničenja. Priče, odštampane u jednom primerku(pošto priče skeniramo, više nisu potrebna tri primerka), potpisuju se šifrom, a razrešenje šifre dostavlja se u zasebnoj...
Imao je svega 17 godina i sjedio je na stanici čekajući sedmicu. Trebalo je da naiđe svakog časa. Nervozno je tupkao nogom o betonski pločnik, prstima lijeve ruke čupkajući zanokticu na desnom palcu. Shvatio je da ne može da je se riješi rukom, pa je...
Ptica dodo je izumrla. U suštini, ta ptičurina je bila prilično ružna, njeno meso očajnog ukusa, ali su je ljudi ipak jeli i jeli, dok i posljednja nesrećnica nije završila u nečijem stomaku. U čast priglupih, mesnatih ptica, malu zemljicu na brdovitom poluostrvu ljudi su...
Ne otvaram oči. Unutrašnjost kapaka svetli nekakvim svetlim, zlatnim crnilom, kao da se blagi sunčevi zraci uvlače u moje telo, na najtananijem mestu. Prija mi toplina ranojesenjeg jutra. Miholjsko leto proširilo je svoja krila i zapahnulo nas svom silinom rezignirznog Sunca, koje napuštamo, okrećući se...
On je nju upitao nešto o simbolima. Trebalo mu je da se seti, a nikako nije mogao. -Šta ti misliš, stvarno bi mi značilo tvoje mišljenje? Trebaju mi simboli, metafore… neka pokretačka snaga, energija… Šta se to kreće, a ne hoda, ne puzi, a menja se...
Kažu da je ljubav izmišljotina drevnih civlizacija, kada su vladari morali svom narodu niskog intelektualnog nivoa da objasne zbog čega se osjećaju tako prazno u ogromnosti kosmosa. Rekli bi im da je to nedostatak tog fenomena i da zbog toga ne mogu da vide dalje...