- kažeš , nećeš više? Nećemo više? Kažem da ne znam, da neću. Mislim da se samo jednom lomimo u param parčad i da je jednom dovoljno. Mislim da tek tad shvatamo da moramo ispočetka. Da moramo samo na gore. Nije on moje dno. Niti sam...
Nedostaješ mi, tek ponekad. Za osmeh za dobro jutro. I za laku noć, da ne zaboravim. Znaš, nedostaješ mi za ovo malo ostatka današnjeg dana i za ceo sutrašnji dan. Nedostaješ da me zoveš zavisnikom kofeina. Da maziš vlasi kose i golicaš gola kolena. Nedostaješ da...
Oduvek sam te voleo. Čak i onda kada nisam znao da postojiš. Voleo sam te još pre prvog svitanja tvojih očiju u koje sam ušetao jedne bele noći. Oduvek sam te voleo. Još pre prvog treptaja tvojih galaksija, pre prvog tvog zagrljaja i još pre prvih...
– Pogledaj me. Pogledaj mamu, ljubavi. U šta to gledaš? Šta je bilo? Znala je ona šta je bilo. – Nećeš da govoriš? Zašto samo gledaš u zid? Znala je ona zašto gledam u zid. Kao što je znala i šta gledam na zidu. Nekad je bio...
Možda stvarno to ne znači ništa Možda te samo sanjam Možda živim maštu Pa plešem na žici sa kišobranom Možda sam i pjesma koju pjeva Mazzy Star Ili usna harmonika koju Prisloniš na usne i sviraš Možda sam snijeg I mraz na tvojim brkovima Možda sam zaleđena rijeka Ili samo usamljeni Mjesec iznad nje Možda ne znači...
Pričam ti priču. Sreten Simić je vozio beogradske tramvaje 27 godina. Svačega se u svom radnom veku nagledao. Ali nikad nije bio srećan. Njegova „dvojka, obnevidela od neprestanog kruženja” kao da se poigrala sa njim. Od neprestanog kruženja dovela ga je do kruženja koje prestaje. U petak uveče,...
– Nemoj da se ponašaš kao noj. Prekini, prekini, prekini. – Zašto vičeš ti na mene? – Ne vičem, samo sam tužan. Ne želim da to radiš, rešićemo sve. – Nemamo šta da rešavamo. Ja odlazim. Ne mogu ovako. Ne mogu. Ne mogu. – činilo joj se da...
Sećam se: mnogi bi rekli da je to bio sulud safari. Iščezla vlaga, sumporna krema i miris buđi upleten među štrikanim nitima oznojenih džempera. Zagušljiva pomrčina kao maglovita kulisa pred nekim dalekim uličnim svetlima i popločanim bulevarima koja sakuplja oporu slast britkog vazduha dok se...
Vrijeme je tako nagodilo, da baš te zime budu ramazanski dani. Previše se toga zbilo u jednoj godini, mnogi su potvrđivali tu priču. Odjednom se počelo stražariti, a narod je nastavio preživljavati već tešku zimu, kao da su znali da će im biti još teže...
Sedim, razmišljam. Imaš li to u sebi ili nemaš? Kako ćeš se ponašati kada oni odu? Kako ćeš uspevati da probudiš svoje sakrivene demone i pomoću njih se odupreš lažnoj anđeoskoj stvarnosti? U čemu je štos sa ovim zidovima? Zašto su tako prokleto svetli kada...