Volela bih da budem intimna sa tobom do kraja i ne mislim da je seks bio vrhunac toga odavno je to savremeno društvo opovrglo i umanjilo sve druge intime Znaš čak ne mislim ni na tajne jer neke tajne naprosto moraju ostati tajne Ja govorim o poeziji jer ona je najlepša kada se čita a moji stihovi su svi o tebi i sakriveni su kao neki zločin mada su najčistiji dokaz moje...
Uglavnom mi se… i kad gledam i kad hodam i kad živim i kad se mrtav pretvaram i kad sam tu i kad me nema i kad drugi govore u moje ime i kad jedem i sve ono, ono drugo, četvrto, pedeset i peto, drugačije, i… ono sve o čemu sanjam, uglavnom mi...
Veruješ u neku sopstvenu karmu, a ja u neku svoju anarhiju. Bića sa drugih planeta su sveprisutna. Veruješ u prostranstva i svemire, kažeš da veruješ u mene. Oh dragi, ja sam ničija religija, tek ruševina hrama. Verujem u dva nagona sudbinokrojača, iz dana u dan u njih se uplićem. Kažeš: "Verujem u ljubav." "Verujem u nas!" Šah-mat. Dok se slika ne zamuti. Zaista verujem, celim srcem ove...
Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom. Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti. Daljina se proteže tišinom Dok te izobličenog vidim - Pogledala, neuverljivo, slučajno. Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće Kad znam za kojim te stolom ostavljam; Skrštene noge; I ruke; Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge. A, samo smo dve piksle...
Samo drhtaji usnulog oka Znaju kako se čita Jedan poljubac. Ja svojoj Poeziji nisam rekao Da njeni poljupci govore jezikom Koji je bez doma Pod vidljivim svodom. U svetu koji se izliva Iz mojih očiju, Pod nebom nekih drugačijih oblaka, Gde nerođena srca Traže svoju krv, A neraspukle misli Svoju ljušturu limfe i kostiju, Koju će naseliti strepnjom - Ja...
S koliko se suza ljubav piše? Stihovi bolni drumovima vrište. Ostaše sećanja i ništa više, Te zapis da te još uvek ištem. Ako se katkada setiš mene, Seti se i mrazeva, suza, i noći Kad studen nam sklapaše oči snene, A nebo se kezilo našoj bespomoći. S koliko se suza piše "draga", Je li...
Rekla si:,,Pomiriši me!", a udahnuo sam te, onako kako se udiše prvi dan proleća, sa kože tvoje tek beharnog cveća. Kako umivena jutarnjom rosom, tako nežna sa tvojim obrisom, ležala si u mom ramenu, i tim očima u plavom pramenu. Rekla si:,,Zagrli me!" a uz grudi, prišio sam te, onako kako iskre nebo kroje, i tvoje...
Opet sam se za tebe udala Ovaj put bez raskoši i pompe Bez uštogljenih gostiju i tašte rodbine Nije bilo ni trospratne torte Bez vela, korzeta, čipke i krinoline Bez muzike i valcera u sred okićene sale Sa dvoje nepoznatih ljudi iz hola općine Izgovorili smo brzo Kao da nemamo vremena ono odlučno...
Sve što je srce na slamku pilo Sve nevino, pa pomahnitalo Sve je to stalo u ritam, bilo O nerođenom, baš sve se znalo I svaki napor sleđen u žili I svaki krik poslat duboko Sve je to videlo sneno oko Pred kojim ceo kosmos čili I sada ćutiš, sam, u tmini I napipavaš...
Danas brišem granice, one svoje, koje najviše stežu. Brišem ih tiho, u sebi. Tamo gde su i nastale. Bez buke i nereda. Dostojanstveno. Lagano. Sa osmehom. Oslobađam se ukalupljene, nažuljane, povređene sebe. Danas se ne sputavam, i ne obuzdavam. Dišem duboko, dok ne ispunim pluća sobom. Danas se nikome i ničemu, osim sebi, ne divim. Jer samo van granica, mogu da živim. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković Majica: froncla.rs ...