Kada me je Marija pitala šta su to daljine.

Daljina se objašnjava našom fizičkom blizinom.
Daljina je posledica naših pokušaja bliskosti.
Daljina se proteže tišinom
Dok te izobličenog vidim
– Pogledala, neuverljivo, slučajno.
Daljina je tih nekoliko ćutke koraka do kuće
Kad znam za kojim te stolom ostavljam;
Skrštene noge;
I ruke;
Gustina istanbulskih magli u kolutima dima pljuge.
A, samo smo dve piksle udaljeni.
Daljina je teskoba kad moram da ustanem;
Poslednja nije, ipak, umrla nada.
Daljina se pravda
Mišlju da nismo ni bili jedno za drugo,
Prodire, sve između nas, kože
I još uvek može
Da me rasplače.
Daljina se piše nikad stiglim porukama,
Nagodbama šta smo drugima poslednje jedno o drugom rekli.
Govori nekoliko jezika.
Prešla je obim zemlje stradanja.
Stekla je pravo da ostane.
Ne plaća nikom najamnicu,
Al’ me još uvek za pozajmicu pita.
Da ostane.
Još dan ili dva.
Tako je prošla godina.
Tako su prošle godine.
Tako je prošlo sve,
A prošlo još uvek nije ništa.

 

Autorka: Elena Ederlezi

Fotografija: weheartit.com

No Comments

Sorry, the comment form is closed at this time.