Imam dva psa. Tri mačke. Jednu kornjaču. Veliku verandu. I na njoj ogromnu ljuljašku. Imam podšišanu travu. Bazen. Veliko dvorište. Prostrano potkrovlje. Garažu. Prepunu alata. I vrata, kroz koja ne ulaziš. Imam porcelanske tanjire, iz kojih ne jedeš. Kristalne čaše, iz kojih ne piješ. Staru rakiju iz podruma, kojom ne nazdravljamo. Imam još malo zagrljaja, što je za tobom ostalo. Tvoju garderobu u ormarima. Boju glasa, koju nisam još...

03 jula, 2019 /

U čijem ste me džepu našli Кad se jutro rađalo Iznad vrhova Romanije, Da bi poljubilo moje usne Dok me ne probudi prvi zrak?   Jeste li znali toga časa Кoliko su glasne moje glasne žice, Кako ne vezujem kosu, Jer osjećam da sam s njom I ja vezana?   Moji su me preci Još u prvom vijeku Do...

02 jula, 2019 /

Zvuk violine jedrenjak i more ti i ja bosi na palubi u sanjivom zagrljaju nasukani daleko od ljudi pred samo cvetanje pustinje Atakame gde praviš papirne brodove dok ja sanjam drvene jarbole i tvoje ruke na kormilu. Jedro nosi miris arganovog ulja, dok tvoji prsti mirišu na Pustinjski cvet. Pijemo čaj od mente, u vrtu Menara. Živimo najlepše zalaske Sunca. Palme i...

01 jula, 2019 /

Nomadi mi se, u dušu uselili. I gde god da sam, nisam. Idem dalje, a ni blizu ne stižem. Kad krenem, ja stanem. Da za sobom idem, ne prestajem. Tamo nisam. Ovde sam sada. Sutra ako odem, biću i tada. Krenem, pa zastanem. Trčim, i naprečac prestanem. Zadihana, prodišem. Da stojim, ne mogu više. Tu sam, a nisam. Tamo jesam. Ne znam više gde sam. Autorka: Dragana Marković Fotografija: Dragana Marković ...

01 jula, 2019 /

Ne sluteći grlila sam Jun. I mlade nezrele smokve i mladu nezrelu sebe. I tebe. Grlila sam bašte i gerbere, voćnjake, šljivike dužine travnatih mora, ali rakiju bih odbila i mušmule. Grlila sam sok slatkih reči iz zimskog bureta, grlila dete i staricu, moje prijatelje iz večernjih šetnji. I tebe. I uvek bi zamirisalo novo, nedirnuto, jutro i ćutanje starog telefona, žicu razvučem sve  do...

28 juna, 2019 /

Marina Reci mu zbogom On te pod jedan Ne voli Ne ljubi Ne želi On te samo Marina Deli Deli i prlja Marina Pred tobom je univerzum On nije zvezda On je mrlja Marina Znam da ti njegov miris prija Da je on inspiracija Aritmija Ali On Ne zaslužuje Tvoje pesme On ne sme Čuješ li Ne sme Da bude cilj Ne troši papire Marina Pusti nemire Neka se pomire I svoju tišinu zagrli A njega Ostavi...

28 juna, 2019 /

On nag u mojoj sobi; Između dva tela Samo gusti je dim nargile  Sa ukusom nane. Na moje rane Pala je prašina. Soba je čista, Zadimljena. I nekoliko krivina Na posteljini. Ležiš nag. Svi prozori su razvaljeni. Vani odlažem svoje misli. Ti naglas po prvi put misliš I pričaš za oboje; Ja ćutim pod posterom Skali i Moldera Kolena modrih, Potpuno obijena Usred svog...

27 juna, 2019 /

Ništa čarobno tebi ne bi bilo u tome što dok spremam večeru slušam Arsena Ni haljina sa cvjetnim uzorkom i džepovima u kojima držim stihove o tebi napisane kao recepte o kolačima Ni to što bih naše kupatilo u proljeće u baštu preselila I napravila nam kupku među cvijećem i sadnicama jagoda i malina Kao da je važno što znam imena nekoliko...

27 juna, 2019 /

Zbog tebe bih promenila veru. Zaboravila korene. Izdala pretke. Verovala u tvoje reči, kao u zakletve. Zbog tebe bih sama, pred sve stala. I ne bih strahovala, da će me išta povrediti. Tebi bih se prodala. Svoje principe izdala. Izneverila sve koji su u mene verovali. Pred tobom se razlamala. Propadala. Nestajala. Zbog tebe, nijedna moja reč, ne bi za mnom ostala. I ničemu posle tebe ne...

27 juna, 2019 /

Noć! Oko mene tama. Ništa se ne vidi. Nakon dugo vremena tužno lice Mjeseca opet se smije. Ne vidim, samo čujem ga, poput hijene zavija skriveno teškim oblacima iz kojih hladne kiše neumorno padaju.   Ulice poput ogledala, prazne. Nigdje nikoga. Ljudi su nestali. Čovjek od čovjeka skriven je šiframa. Svatko u svojoj aplikaciji, svom isprepletenom svijetu, umjetnoj zagušljivoj matrici prilagođenoj standardima energetske učinkovitosti.   Stojim na...

26 juna, 2019 /