Pred ogledalom, u jutrima letnjim, Bunovan motrim prizor pred sobom. Da li ovako izgleda pesnik Večno u ratu sa modernim dobom? Iznad oka mrka je veđa, Umor i brige u pogled se sviše. Tršava kosa - ni crna, ni smeđa, Vučiji znak na ruci kojom pišem. Dinarski stas i ožiljak na licu, Sizifov rad...

Njena je koža mirisala na lavandu i uzdah zemlje natopljene kišom. Na korice tek raspakovanog ljubavnog romana i drvo procvalih trešanja na zavičajnim livadama. Po njenoj koži sam noćima lutao kao neistraženim predelima tamo negde između vrata i ramena gubeći se u lopaticama koje su skrivale izvore njene, rosom natopljene duše. Na njenoj koži sam tražio mirise detinjstva zrelih žitnih polja i dunja kojima me je opijalo svako jutro dočekano i ispraćeno ukusom njenih modrih usana. Njenu su kožu sanjali mnogi neiživljeni klinci nakon pijanih noći u nadi, da će je posedovati i prisvojiti i...

Čuvam te od gordosti od greha sedmog smrtnog u čije si mreže uvučen hvalospevima roditelja laskavim komentarima jeftinih ljubavi i čiji bi te zov odveo u najdublje ponore pakla   Zvuk sujete primamljiv je uvukao bi te u vrtlog smrti i prolaznosti Čuvam tvoj balon od muškog ega ne želim da budem ja ta koja će u njega dodati još vazduha jer se bojim da će eksplodirati i...

 Stvoriću te od snova i rime, Od kišnog ritma i čežnje gram, I svakog dana davati novo ime, Niko mi neće trebati stvoriću te sam.   Od bosih želja i malo vina, Od nekog davnog pogleda, I svi će me prokleti što ne želim sina, I svi će mi zavideti kad me pogleda.   Znam...

staćemo na jednu ulicu ti iz taksija ja iz pokvarene dvanaestice tu negde nasred Slavije iznećemo neke zahteve reći ćeš kako nemam nikakav razlog da te mrzim zapravo nemaš ni ti okrivićeš moju ličnu kartu jer laže nisam toliko mlad činilo ti se uvek iznerviran jer sam dva puta pao u dvanaestici zapaliću cigaretu posle dva dima ću je zgaziti setiću...

Postaću voda. Postaću bistra voda I u njoj će se ogledati, A neće me vidjeti. Bježim im. Mijenjam se. Prestajem biti žena, Postajem pjesma, Tvoj jutarnji budilnik I miris jutra na neopeglanom čaršavu. Pretopiću se u sve što ne razumiju Jer nisu razumjeli moju vazu sa mimozama I neće razumjeti Кako život može biti Tirkizne boje, Кako život uopšte može...

  Voliš me I sve što ovako bučno za sobom vučem Voliš i nervoznu Besnu Kad naše snove uporno tučem Voliš me Bez osmeha Bez maskare I bez maske I voliš kad pričam o pričanju Voliš me U svakom mom agregatnom stanju Voliš me Kad gubim I kad dobijam Kad pokisla pred tvojim vratima stojim I kad sijam Voliš me Inspirisanu Sa kafom I olovkom u...

Znam, kakvog su ti ukusa usne. Kako dišeš dok spavaš. Kojom bojom glasa, prve reči ujutru, izgovaraš. Znam koga, ne možeš da preboliš. Koliko se plašiš, da ponovo voliš. Znam i koliko kečapa, stavljaš na pizzu. I da ne voliš, kada su pečurke, uz šunku preblizu. Znam. Koliko kasno je da mi objašnjavaš to što nisi tada objasnio. I da bi me i sada, bezrezervo imao. Znam. I...

Ti svakog jedanaestog jula Ponovo umreš u pola sedam. Do tad te verno, pažljivo, mrtvu, Od smrti čuvam i s nevericom Da si u njemu, kraj tvog groba sedam. Ti svakog jedanaestog jula Ponovo odeš negde u bezdan. Uporno umireš, tog jedanaestog jula, Ponovo umreš tačno u pola sedam. Za tobom i ja redovno...

Ovo nije ruska bajka a ja osećam jagodice tvojih prstiju kako dodiruju moje meke usne bilo je vremena kad su umirale za tobom kad su jecale za tobom kad je jedino što su znale bilo da govore tvoje ime tvoje ime samo tvoje ime peklo je u abdomenu mesecima danima vrelim letnjim trenucima Zima je A ti sklanjaš pahulje sa moje svetle kose ljubiš mi ruke oči a nemaš pojma preko koliko...