05 jan Bile su

To je samoća koju nema niko

To je glad koju ne oseća niko

To je smeh koji ne čuje niko

To je lice za kojim ne uzdiše niko

To je pogled za kojim ne čezne niko

Zbogom, moj lepi snu

možda te neko traži

mozda si nekome potrebniji

nego meni

ovde – sada, kao nikud – kao nikad

možda nekome spasavaš dan

Zbogom, moj lepi snu

Zbogom, moj stari neznanče

Sećaš li se kad ne beše mi samoće?

Sećaš li se kad bejah sita?

Sećaš se i mog osmeha

beše nekad glasniji čak i od tišine

Pamtiš sigurno, pamtiš.

Pamtiš li ono lice?

Onaj ten oblaka pomešanih

sa crnom, starom čokoladom

Sećaš li se onih očiju

– kažu da nekad bile su moje

Više nisu. Ni moje, ni bilo čije

Zbogom, stranci moji

Ostavljam vas mom svetu

ne znam, ne mogu sa sigurnošću da tvrdim

ali kažu

kažu da u njemu nekad beše lepo

Ja više nemam svoj svet

a verujte – nisam ga dala

Uzeli su mi ga!

Oteli su mi ga!

Nisi TI, stranče moj

Ni ja, ni vi.

A nismo ni mi.

Nije niko.

Zbogom, noći moje

vašu vam izdaju nikada zaboraviti neću

To su bile noći koje nije imao niko

To su bile, bile su, verujte mi.

Bile su!

Kažu da bile su moje

Više nisu.

Ni moje, ni bilo čije.

Autorka: Tamara Kostić

Izvor fotografija: pinterest.com