20 nov Ho’oponopono

Sigurno se pitaš šta po tvome ostavljenom telu ostavlja trag.

Sigurno se pitaš što ti išarano telo zaudara na mene.

Sigurno se pitaš što ti na telu vrišti pora.

Od bola.

Ili patnje.

Od žudnje.

Dođi da se gajimo noćas.

Da zalivamo kolena, gde nam butine rastu.

Da sunčamo međunožje.

Da se smejemo podmuklo,

Grozno.

Dođi, da iz nas ispliva zlo,

Da budemo najružniji.

Najlošiji

Najbučniji.

Najsvađaniji par.

Da se drugi smeju.

Dođi, da izbacimo frustraciona mesta energije.

Da pričamo jednostavno.

Da  kažemo da od ovoga nema gore.

Dođi, da sunčamo međunožje.

Da nam prokuvaju strasti.

Da smo u sedmom krugu pakla.

I nekršteni.

Dođi, da sunčamo glave.

Da se duhovno prožimamo.

Dođi, da ne budemo najglasniji.

Dođi, da se volimo.

Dođi, da puštamo jednu te istu pesmu 15 puta,

Da kažemo svim prijateljima da smo umorni,

Da mnogo pišemo,

Slabo spavamo.

Jedemo knjige.

Dođi, da nemamo prijatelje.

Zovem te kao drugarica.

Samo dođi.

Dođi, jer znaš da nikad neću da te pustim da ideš na letovanje.

Ti ionako ne voliš more.

Dođi, jer znaš da nikad neću da odem iz stana.

Dok se smrtnički ne poubijamo.

(Ako ikako može drugačije, no smrtnički)

Dođi, da kažemo najluđe reči,

A one najromantičnije prećutimo

Da nam neke pređu u naviku,

A sve navike u dosadu.

Ustaljeni redovi, za nespavanje.

A ustaljeni parovi, za rušenje.

Nisu svi nesrećni!

Mi za primer!

Dođi,

Očajnički dođi.

Znaš koliko mrzim ostavljanje.

Stalno su svi odlazili,

Neko mora i da ostane.

I nemoj da si mi podsmevao pesmu.

Dođi, da mi izaberemo noćnu umetnost,

Jer ja na ovu dugo kasnim.

Dođi, da ti ispričam snove.

O novoj knjizi, predstavama, nagradama, recitovanju.

Dođi da se nastavljamo.

Ti si moj produžetak.

Dođi, jer ne znaš šta bi drugo.

Dođi, i po kiši.

I kad ne možeš.

I kad ne želiš.

Dođi da mi razbiješ predrasude

O zid srca.

I da me gledaš kako plačem bez razloga,

Uvek na isti stih.

Dođi, da ne umemo da objasnimo,

Zašto ostajemo.

Dođi zbog svih krajnosti koje posedujemo.

Na krajevima svih karata.

Nek nam se smeju anđeli.

Đavoli,

Ptice.

Dođi, da napišemo novu oazu ljubavi.

I da otvorimo vrata raja.

Dođi, da se mi svima smejemo.

I da ne idemo nigde.

I da ne kažemo ništa.

Dođi, da nemamo neki upečatljiv kraj.

Da smo spoj krajnosti.

Da ja zbog tebe ne odem u Tursku.

Ti zbog mene da ne vidiš Varšavu.

I da prezreš sve kike na svetu.

Dođi, i reci mi jedan razlog

Zašto ne bi.

‘Ajde da ponavljamo četiri svete reči.

Dođi, da se duhovno prožimamo.

Ho’oponopono

Ho’oponopono

Ho’oponopono

Ho’oponopono

Anastasija Cvijanović

Izvor fotografija: pinterest.com