Ona je igrala u jednom lokalnom pozorištu i manično kupovala knjige. Večiti volonter i mali šegrt sa večitim osmehom i malom srećom. Odrasla je u klišeu. Mama i tata su javno bili supružnici za primer. I nepopravljivi stranci kada uđu u tradicionalno uređen dvosoban stan....
Da, mogao bih da kažem da je ona neko ko prosto voli da veruje. To, naravno, ne znači da bi poverovala bilo kome ili u bilo šta, već da bi uvek imala vere kada neko drugi nije. Imajući to na umu, bilo je nemoguće ne...
Portali Insp. i Blacksheep.rs pozivaju vas da se prijavite na kurs kreativnog pisanja ’’Od poezije do bloga’’, koji će se u martu i aprilu održati u Beogradu. Umeš da pišeš, ali ti nedostaje vremena, prostora, ideja, inspiracije, putokaza i sugestija kako bi sve što ti je na umu...
Nostalgija? Riječ s kojom sve počinje i završava. Ona koja je jaka da uhvati i najhrabrije srce. Ulovi te onako nenadano u beznađu i baci te na hladno tlo. Ponekad se oklizneš zbog nje. Na ledu si, bolan i zabrinut. Nisi mnogo za sebe zabrinut. ...
Ovo Vam dragi moji nije priča. Ovo je kazivanje u besu. U trulom očaju i poželjnoj umišljenosti svakoj. Poigrati se sa vremenom, teško je. Najčešće verujemo da se vreme igra nama, no ono je jedino neumitno, ima početak i kraj, i svoje uslove. Prihvatiti ih...
Kada se rodiš kao pisac (ili tvoje jagunasto srce odluči umesto tebe da to postaneš), prvo što naučiš bude prihvatanje svega što dolazi. I odlazi. Da ti život ne isklizne. I da je trajanje u strujanju. Da ne mora ništa da se desi, dovoljno je da i to...
Oduvek živim u oblacima. Lepo je dok traje, ali zato je pad bolniji. Uspnem se nekako nazad, pa onda sve ispočetka. U tom nestvarnom okruženju osećam se najbolje. Ponekad ga i sanjam. Sivi oblaci predskazuju tugu zbog prekinutog prijateljstva. Beli, koji plove vedrim nebom najavljuju...
Navukao sam se na tuđe živote. Zavisnost je počela neprimetno. Posle završetka pisanja romana, tražio sam nadahnuće. Trebalo je osloboditi um slika koje su ga opsedale poslednjih meseci. U poslednji čas. Pretile su da postanu neodvojivi deo sećanja. Svaki pisac zna koliko je to opasno....
„Nikad nisam ni bio pisac“ rekoh bijesno, udarajući u monitor „Ne znam koga ja glumim ovde, ali jasno je da je uzalud!“ Nepotrebno je reći da je monitor izgubio bitku sa mojim šakama. Razlupao sam ga u sitne komade, jer kad sam ga napokon uspio...
Pokušavam da doznam šta me je to, ovako silovito, odgurnulo od pisanja. Zašto je u meni umrla želja da se nerviram na papiru i da sa papirom budem srećan? Pre nekih nedelju dana sam fotografisao moju devojku, testirali smo novi fensi reflektor. Menjajući raspored u stanu, tako da...